Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ДА ЛИ НАМ ЈЕ ПОТРЕБНА ЦИВИЛНА ЗАШТИТА

Волонтери – невидљива лица у кризи

(Фото Танјуг)

У кризним и ванредним околностима, осим државних органа, помоћ волонтерских организација угроженом становништву постала је незаменљива. Како за „Политику” каже др Јасмина Гачић, ванредни професор Факултета безбедности у Београду, ова удружења доприносе подизању свести о потреби јачања спремности и отпорности појединаца и друштва на последице катастрофа и представљају „невидљиво лице” те отпорности.

„Искуства из других земаља, али и из Србије, попут земљотреса у Краљеву 2010. и мајских поплава у Србији 2014. Године, показују да се помоћ волонтерских организација систему цивилне заштите састојала у прикупљању и дистрибуцији хуманитарне помоћи, пружању прве помоћи, раду по кућама и помоћи старима, особама с посебним потребама и посебно осетљивим групама. Ове организације су помагале и у склањању, евакуацији и збрињавању, рашчишћавању и дезинфекцији терена и објеката, ангажовању на ширењу и прикупљању информација, обавештавању становништва и штабова за Војску Србије, обезбеђењу помоћи из иностранства, раду с избеглицама у прихватним центрима и заштити витално важних објеката односно кључне и критичне инфраструктуре”, наводи др Гачић.

Поједине волонтерске организације су и партнери Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, попут Црвеног крста, који има координацију са Сектором посредством заједничког рада у штабовима за ванредне ситуације на свим нивоима.

„Мисија Црвеног крста је да олакша људску патњу и пружа помоћ угроженима у случају ратних сукоба, природних и еколошких или других несрећа, да просвећује грађане у области здравствене и социјалне заштите и да пружа социјалну заштиту и збрињавање”, наводе за „Политику” из ове организације.

Они додају да се волонтери који помажу у кризним ситуацијама посебно обучавају а ангажују се при организацијама Црвеног крста у својим градовима и општинама. Када ти капацитети нису довољни, Црвени крст Србије обезбеђује функционисање међусобне и глобалне солидарности мреже организација.

„Најзначајнији задаци су у области збрињавања, која подразумева да Црвени крст пружа подршку за хитан смештај, најосновније прехрамбене артикле и хигијенска средства, воду за пиће, психосоцијалну подршку, као и рад службе тражења и спајање раздвојених породица”, наводе у Црвеном крсту Србије.

Због пандемије вируса корона, ова организација је ангажовала близу 2.500 волонтера и 600 запослених, а на различите начине је помогла 3.624 појединца у 72 средине у Србији.

Осим што у редовним условима помажу грађанима и страним туристима у више од хиљаду ситуација годишње, спасиоци Горске службе спасавања Србије су се истакли у многим ванредним околностима – од земљотреса у Скопљу у време бивше Југославије, преко НАТО агресије 1999. до поплава у Србији 2014. године. Због тога је држава ову организацију законом уврстила међу чиниоце система смањења ризика од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама. Директор Извршног одбора ГСС-а Владимир Каћурић каже за „Политику” да су чланови ГСС-а пре свега спортисти, па тек онда спасиоци.

„Кад кажемо спортисти, мислим на планинаре, алпинисте, спелеологе, такмичаре и бивше репрезентативце у кајаку на дивљим водама и рафтингу, рониоце и друге разне профиле људи који живе и зарађују од својих основних послова, а спасилачким активностима се баве волонтерски. Упркос томе, врхунски су обучени за спасавање у свим срединама. Ниво њихове спремности се непрекидно проверава, а многи су сертификовани и на међународном нивоу”, истиче Каћурић.

Он сматра да је значај волонтерских организација често потцењен, све док не дође до ванредних ситуација и стања.

„Велике волонтерске организације, које већ имају утврђене системе деловања и оперативне процедуре, увек пруже неочекивано добар одговор на проблем. Оне тада покрећу једну војску људи која је у свакодневици иначе невидљива систему заштите и спасавања и ступају на снагу као ’помоћни орган државе’”, наводи Каћурић.

Међу субјектима од посебног значаја за заштиту и спасавање је и Савез удружења учесника омладинских радних акција Србије (Сорас) који окупља ветеране – бригадире с радних акција и млађе волонтере заинтересоване за оживљавање те праксе. У актуелном ванредном стању, Сорас је организовао активности, пре свега у помоћи старијим и болесним особама. Према речима Драгане Андрић, председнице Управног одбора Сораса, за мање од 24 сата одазвало се више од сто волонтера, међу којима су први били с Космета, али и из других делова Србије, а њихов број се непрестано повећава. Будући да у овим околностима не могу да рачунају на ветеране који су махом старији од 65 година, у Сорасу су се организовали да и њима обезбеде потрепштине.

„Пуно наших удружења је активно у својим локалним заједницама и активирали су се заједно с Црвеним крстом и другим организацијама. Свако удружење које има капацитета треба да се укључи. Волонтирањем се доста помаже држави и јача се свест о хуманости и одговорности”, истиче Драгана Андрић.

И вредност и предност

Позивајући се на истраживања, професорка Јасмина Гачић наводи да је организовање волонтера важан ресурс и инвестиција у будућност, јер су већину добровољаца до сада чиниле младе жене и мушкарци.

„Бити волонтер је вредност коју треба неговати и одржавати, а у исто време и квалитативна предност која помаже да лакше схватимо свет око себе, да уочимо лоше стране које би требало мењати, да активно утичемо на унапређење стања у срединама у којима живимо”, истиче она.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Na mladima svet ostaje!
Ko kaže da je naša omladina loše vaspitana?! Zbog nekolicine loše vaspitanih, a o njima se samo piše, daje se generalno mišljenje. Gledam juče vesti iz Srpske, kuda omladina ide i nosi pakete humanitarne pomoći po selima, divim se našoj omladini! Tako su ih prvenstveno roditelji vaspitali.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.