Не додирујете своје лице, носите маску

Како да спречимо себе да додирујемо лице рукама, кад тога нисмо свесни, мада здравствени радници стално упозоравају да је то један од начина, уз редовно прање руку, да не дође до инфекције коронавирусом. Студије су показале да смо посебно склони додиривању браде и подручја око уста, носа и очију, пише Би-Би-Си. Када је у питању болест попут новог коронавируса, управо то је начин за његово брзо преношење.

Сви додирујемо лице, фасцинатно је колико често. Једна студија на Универзитету у Сиднеју 2015. Године, пратећи и проучавајући понашање студената медицине, открила је да чак ни они нису успели да се одупру овим нагоном. Иако се управо од будућих лекара очекивало да су свеснији опасности од осталих када је у питању ширење разних заразаних болести додиром. Студија је утврдила  да су додирнули лице у просеку 23 пута у року од сат времена, посебно уста, нос и очи. У борби против микроба довољан је само један додир да се са прстију пренесу у тело кроз носнице, очи или уста.

Људи, као и неки примати, нису у стању да престану да се несвесно додирују по лицу, изгледа да је то повезано са начином на који смо еволуирали.

Док већина врста додирује лице због неговања или да би се одбранила од разних досадних инсеката, људи и неки од примат то чине из других разлога.

Понекад  делује да је то нека врста механизма за смирење, каже Дакер Келтнер, професор психологије на калифорнијском Универзитете у Берклију.

Неке студије су показале да контакт коже о кожу доводи до ослобађања хормона окситоцина, што може допринети смањењу стреса и постизању већег душевног мира.

Несвесно додирујемо лице и када флертујемо или „имитирамо завесу на сцени, затварамо један чин друштвене драме, а отворимо следећи”, каже Келтнер.

Други стручњаци за бихевиоралну науку закључили су да је додиривање самог себе једна од начина да контролшемо емоције и пажњу.

Мартин Гринвалд, немачки психолог и професор на Универзитету у Лајпцигу, каже да је то „фундаментално понашање наше врсте”.

„Додиривање лица је саморегулишући покрет који обично не служе за комуникацију и често се изводи спонтано”, рекао је Гринвалд за Би-Би-Си.

„Такви покрети играју кључну улогу у свим когнитивним и емоционалним процесима  и јављају се код свих људи”, додао је професор, аутор књиге из 2017. године под насловом Хомо Хаптикус:„Зашто не можемо живети без осећаја додира”.

Проблем самододиривање је тај што наше очи, нос и уста представљају врата за продор свакојакоих бактерија и вируса у наш организам. Ово је посебно опасно у време пандемије ковдиом 19, који се преноси са особе на особу преко капљица из носа или уста које испушта заражени појединац.

Можемо да се заразимо и тако што додирнемо предмет или површину која је била изложена вирусу. Нажалост, коронавируси су познати по томе да могу да опстану дуже времена на разним површинама. Ова издржљивост чини опасну комбинацију са нашим додиривањем лица.

Мноштво је ствари око нас на којима су микроби, а које додирујемо сваки дан. Мобилни телефони, кључеви од аутомобила, врата и лифтови, чак и новчанице за које не знамо где су све биле.

Спонтано додиривање лица за неке научнике је разлог више за коришћење маски за лице као средстав заштите од вируса.

„Ношење маске може да смањи склоност људи ка додиривању лица, што је велики извор заразе без одговарајуће хигијене руку”, објаснио је Стивен Грифин, професор са Универзитета у Лидсу.

Савет да се лице не дира врло је тешко преточити у праксу.

„Рећи људима да не раде нешто што се дешава несвесно класичан је проблем”, рекао је за БиБиСи, бихевиорални научник Мајкл Холсворт, професор са Универзитета Колумбија, и додао да је пуно лакше људима саветовати да чешће перу руке.

Холсворт, међутим, верује да постоје извесне технике које могу да помогну, рецимо да постанемо свеснији колико често додирујемо лице.

Када се ради о физичкој потреби, као што је свраб, на пример, можемо да користимо надлактицу. Тако се смањује ризик, чак и ако то није идеално решење.

Један од савета стручњака је да препознамо шта нас покреће на додиривање да би предузели одређене кораке. Рецимо људи који додирују очи могу да носе сунчане наочаре.