Недеља, 27.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
KOНЗИЛИЈУМ

Неконтролисана шећерна болест доводи до губитка вида

У раним фазама болести пацијент обично не примећује симптоме, касније се јављају проблеми са читањем или виђењем удаљених предмета, као и промењен осећај за боје
(Фото Пиксабеј)

Шећерна болест представља хронични метаболички поремећај који одликују дуготрајно повишене вредности шећера у крви. То је једно од најчешћих обољења са сталним порастом броја оболелих међу становништвом, а доводи се у везу са модерним начином живота, који пре свега подразумева исхрану са повећаним уносом масти и угљених хидрата. Ово, због начина живота који у великој мери подразумева да седимо, уз значајно смањену физичку активност, резултира гојазношћу. Према статистичким подацима, у Србији је 750.000 људи оболело од дијабетеса. Особе оболеле од шећерне болести изложене су већем ризику од настанка очних обољења него здрави људи. У најтеже компликације шећерне болести спада и дијабетесна ретинопатија.

​Синиша Бабовић (Фото: Лична архива)

Др сц. мед. Синиша Бабовић, управник Клинике за очне болести Клиничког центра Војводине, појашњава да је дијабетесна ретинопатија обољење мрежњаче (ретине), дела ока задуженог за пријем светлосних дражи и стварање слике, које настаје као последица нерегулисане шећерне болести. Овим делом ока гледамо и видимо свет око нас, а у узнапредовалим стадијумима болести овај део бива бесповратно оштећен, па долази до трајног губитка вида. Дијабетесна ретинопатија представља водећи узрок слепила које се може спречити у средњој животној доби, код радно способног становништва.

̶  Висок ниво шећера у крви оштећује крвне судове мрежњаче. Долази до појачане пропустљивости зидова крвних судова, изласка течности из њих, што се клинички манифестује стварањем отока у средишњим деловима мрежњаче, у макули или жутој мрљи. Како болест напредује, долази до зачепљења крвних судова, спречавања довода кисеоника у ткиво, односно исхемије мрежњаче, односно њеног гушења. Као одговор на ово стање, организам почиње да ствара поседне супстанце које имају задатак да створе нове крвне судове који би донели више крви и кисеоника. Нажалост, ови нови крвни судови су патолошки и неприродни, врло су крти, слабашне грађе и пропустљиви те врло често долази до крварења у стакласто тело (то је желатинозна провидна и воденаста структура која се налази у унутрашњости ока и испуњава га)  ̶  каже наш саговорник.

У даљем току обољења долази до њиховог раста уз стварање везивног ткива око њих и почињу да урастају у стакласто тела. Стварају се траке или опне које могу да доведу до знатног повлачења мрежњаче, доводећи до њеног одлубљивања од дубљих структура, нарушавања анатомске грађе ока, а самим тим и до значајног или потпуног губитка вида. У раним фазама болести пацијент обично нема никаквих симптома. Неки људи примећују промене у виду, попут проблема са читањем или виђењем удаљених предмета, замагљен вид, оштећење осећаја за боје, кривљење слике, као и лошији вид ноћу. Ове промене могу бити повремене, јавити се и нестати. У каснијим, узнапредовалим фазама болести захваћени крвни судови у мрежњачи могу крварити у такозвано стакласто тело. Ако се то догоди, пацијент може у видном пољу видети безбојне или тамне, плутајуће тачкице које пореде са летећим мушицама, мрље или пруге које личе на паучину. Понекад је једини симптом који се може открити изненадни и потпуни губитак вида.

̶  Болест се чешће јавља код вишегодишњих пацијената, као и оних који немају добру регулацију вредности шећера. Дијабетесна ретинопатија се јавља у 50 одсто болесника код којих дијабетес траје седам година, а чак у 90 одсто ако траје 20 година. Осим лоше контроле шећера у крви, појаву и напредовање дијабетесне ретинопатије могу да убрзају повишен крвни притисак, холестерол и триглицериди, анемија, обољење бубрега, пушење и трудноћа. Без обзира на то који је тип шећерне болести дијагностикован, неопходно је да лекар који лечи пацијента – интерниста, ендокринолог или лекар опште праксе – одмах упути пацијента на комплетан офталмолошки преглед. То је нарочито важно јер велики број пацијената има висок шећер у крви, честе варијације или честу хипогликемију (низак шећер у крви) и по неколико година пре дијагностиковања болести, што умногоме повећава шансе да већ при првом прегледу офталмолог открије дијабетесну ретинопатију, врло често и у одмаклом стадијуму  ̶  појашњава др Бабовић.

Офталмолошки преглед код пацијената са шећерном болести обухвата преглед предњег и задњег сегмента ока. Преглед задњег сегмента ока обавезно је урадити након ширења зеница. Преглед је једноставан и безболан. Уз припрему пацијента и ширење зеница траје око 45 минута. Могу се радити и допунске дијагностичке методе. Данас је то најчешће ОЦТ (оптичка кохерентна томографија), нека врста „скенера” ока, метода која даје детаљан приказ слојева мрежњаче.

̶  Лечење зависи од више фактора, укључујући тежину и врсту дијабетесне ретинопатије, као и од тога како је пацијент реаговао на претходни третман. У каснијим фазама болести важно је одмах почети са лечењем, посебно уколико постоји оштећење вида. Лечење обухвата неколико модалитета – ласерски третман, интравитреалну апликацију лека и хирургију. Традиционално стандардно лечење, ласерска фотокоагулација ретине, индикована је да смањи ризик прогресије болести и даљег губитка вида. Важно је објаснити пацијентима да најчешће не доводи до побољшања вида, некада долази и до смањења вида, али правилно и правовремено урађена, на дуге стазе, одржава вид и омогућава да га пацијент дуго има. Интравитреална инјекција подразумева апликацију лека у стакласто тело, директно у око пацијента. То се обавља амбулантно, али у строго регулисаним стерилним условима, у операционој сали. Процедура траје веома кратко, свега неколико секунди. Након припреме пацијента укапавањем локалног анестетитка, танком иглом, кроз беоњачу се у стакласто тело убризга лек. Ма колико деловало као непријатна процедура, болност је мања него при убоду када вадимо крв за рутинску анализу. Често, пацијенти и не осете моменат убода  ̶  истиче др Бабовић.

Оперативно, хируршко лечење дијабетесне ретинопатије, то јест витректомија, јесте метод који се саветује у узнапредовалом стадијуму болести, када други видови терапије не могу да помогну. Ради се сложена микрохируршка прецедура која се назива витректомија. Оперативни третман се ради најчешће у регионалној анестезији, подразумева уклањање замућеног стакластог тела и трака, опни и патолошких крвних судова, а уколико је дошло до одлубљења мрежњаче, и њено враћање у природни положај.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.