Турбуленције на светском тржишту меса

Индустрија меса у све је већим проблемима како се криза с ковидом 19 продубљује. Произвођачи свињетине, живинског меса и говедине морају што пре да се прилагоде новим захтевима тржишта и притисцима радне снаге, наводи се у анализи „ИЕГ полиси агрибизнис”.

Како се истиче, глобално тржиште меса се управо мења, индустрија остаје без радника, а купци мењају навике док се истовремено усложњава међународна трговина. Цене меса у неким земљама знатно су пале, док су у другим остале непромењене или имале чак благи скок. Неуједначене су цене сухомеснатих производа, свињетина и говедина појефтињују на многим тржиштима док цене пилетине и јаја имају тенденцију раста.

Многи највећи светски произвођачи меса покушавају да одрже снабдевање на истом нивоу и спрече несташице, али се наводи да и у овом сектору постоји све већи реалан страх од ширења заразе међу радницима и инспекторима који контролишу храну у погонима, што би потенцијално донело још веће поремећаје. Овакве тензије примећују се у Европи, где мере условљене ширењем пандемије утичу на начин куповине и конзумацију меса. Затварање ресторана и ланаца брзе хране повећава притисак на тржиште говедине, цене падају и то ствара огромне проблеме произвођачима и прерађивачима. Слично је и са тржиштем свињског меса које је, у фебруару, претрпело велике поремећаје због дешавања у Кини и логистичких проблема у кинеским лукама. Ипак, постоји оптимизам да ће, будући да се епидемија смирује, Кина повећати тражњу, што би утицало на раст цена у Европи. Иако је у том сектору било успона и падова у последње време (првенствено због афричке куге свиња), цене ове врсте меса у Европи и даље су на највишем нивоу у последњих неколико година. То је делимично повезано с ковидом 19, али такође и с мањом тражњом у неким државама, посебно у Немачкој. Најмање последице трпи живинарска индустрија, анализе показују да у овој кризи потрошачи прелазе на пилеће месо и јаја за припреме оброка код куће. Просечне цене за јаја и пилиће за узгој на највишем су нивоу у последњих неколико месеци.

Истиче се да су велики проблеми и с радном снагом јер је све већи број радника у изолацији или карантинима. Такође, због притиска ЕУ да се затварањем граница спречи ширење вируса, отежан је и транспорт сточне хране и других производа за пољопривреду, а и трговина живим животињама је успорена. Ипак, Брисел препознаје потребе да се бави овим проблемима како би се избегле несташице хране. Између осталог, разматрају начине како да, у овим условима, омогуће слободно кретање сезонских пољопривредних радника. ЕК позвала је државе да отворе границе за сезонске раднике, процењује се да би у пољопривреди требало да се нађе стотину хиљада сезонаца, а највећи број на фармама. Управо би они морали да имају препоруку да су кључни, како би могли лакше да прелазе границе. Водећа европска удружења фармера сумњају да ће радници пристати да одлазе да раде на другим тржишта. Иначе, око 1,5 милиона људи у ЕУ живи у једној, а ради у другој држави, па је ЕК позвала земље да управо њима омогуће прелазак границе „за 15 минута”.

Највећи прерађивачи меса истичу да јасно виде промене потрошачких навика условљених пандемијом и да се практично сви сада окрећу снабдевању у супермаркетима. Расте продаја млевеног меса у односу на скупље производе, због чега се мења и однос између куповне и продајне цене. Британско удружење прерађивача меса истиче да је због раста куповине млевене говедине на тржишту превише других делова, попут стека и задњих делова које произвођачи не могу да продају. И цене стоке на светском тржишту су у благом паду јер су произвођачи забринути да би могли да остану с великим вишковима уколико буду приморани да затварају погоне због избијања заразе међу радницима.