Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

На данашњи дан почела је битка на Кошарама

(Фото 63padobranska.com)

Тачно пре 21 годину, 9. априла 1999. године, у јеку НАТО агресије на СР Југославију, почела је битка на Кошарама. Овог пута годишњица битке, коју је време сврстало у ранг славних борби из претходних ратова, обележава се у ванредном стању, проглашеном због пандемије вируса корона.

Наравно, ратна страдања и болест макар и опасна по живот не могу се поредити, али и тада, као и сада, до изражаја долазе храброст и одлучност, самопожртвовање и снага личног примера.

Битка на Кошарама названа је по караули „Кошаре”, која се налазила на истоименом топониму на југословенско-албанској граници, „изнад” Ђаковице. Почела је офанзивом здружених снага НАТО-а, сепаратистичке ОВК и војске Албаније, копненом агресијом из ове суседне земље, чија се улога у том рату често превиђа када се помиње НАТО агресија, у то време Албанија није била чланица овог војног савеза.

Циљ непријатељских снага био је да продру дубоко у простор Косова и Метохије и потисну снаге Војске Југославије и МУП-а из јужне покрајине Србије. Непријатељ је, посебно у првим данима битке, био вишеструко надмоћнији а Војска Југославије се налазила на терену неповољном за одбрану од противника који је нападао „одозго”, са планинских врхова и из ваздушног простора у којем је НАТО имао апсолутну превласт.

Само захваљујући храбрости и непоколебљивости припадника Војске Југославије непријатељ је заустављен на самој граници, уз незнатно одступање које је било неопходно да би се избегли већи губици и обезбедила ефикаснија одбрана. У року од пар дана стигла су појачања и линије бранилаца су, упркос свему, постале непробојне. Тако је остало до краја рата 10. јуна 1999. године.

У складу са Војнотехничким споразумом потписаним код Куманова, припадници Војске Југославије су се неколико дана касније повукли са југословенско-албанске границе и подручја Косова и Метохије.

У бици на Кошарама учествовали су граничари, војници на редовном служењу војног рока и резервисти, војни специјалци... У тим борбама, које су ушле у историју, погинуло је 108 припадника тадашње Војске Југославије.

Положени венци у касарни „Расина” у Крушевцу


(Фото Министарство одбране)

Министар одбране Александар Вулин је данас у кругу касарне „Расина” у Крушевцу, са припадницима Министарства одбране и Војске Србије, положио венац на спомен-обележје погинулим припадницима 125. моторизоване бригаде, 58. лаке пешадијске бригаде, 7. пешадијске бригаде и 53. граничног батаљона. Венац је положила и градоначелница Крушевца Јасмина Палуровић, саоптило је Министарство одбране.

- Данас се сећамо оних који су нам одбранили домовину на Кошарама и на Паштрику. Данас се сећамо оних који су дали своје животе и захваљујемо онима који су живи, који су са нама. Данас говоримо о великој и славној традицији. Пре 21 годину отпочео је напад на Кошаре НАТО агресијом, последњим великим и некажењеним злочином у двадесетом веку - рекао је Вулин, поручивши да Србија то никада неће заборавити нити престати да памти, подсећа и пита „зашто за НАТО агресију - тај страшни злочин, нико није кажњен”.


(Фото Министарство одбране)
 
Према речима некадашњег ратног команданта 53. граничног батаљона, а садашњег начелника Управе за традицију стандард и ветеране пуковника Душка Шљиванчанина, битка на Кошарама кулминирала је 9. априла 1999. године, а заправо је почела још 1997. године, када је дошло до побуне у Албанији и када је знатан број наоружања прешао у руке народа, а касније у руке терориста, као и 1998. године када су се водиле страховите борбе у рејону карауле Кошаре и на целој државној граници.
 
- Много је хероја било на Кошарама и на Паштрику и 1998. и 1999. године. У контексту данашњих догађаја, поменуо бих једну категорију наших сабораца, а то су наши лекари. Колико је мени познато, 1998. и 1999. нико није подлегао повредама, а да му наши лекари нису пружили помоћ. Наши лекари долазили су до прве борбене линије  тамо где возило није могло доћи - сећа се пуковник Шљиванчанин својих сабораца и цитира речи Светог Николаја Велимировића који каже да „Слава припада мученицима, а не џелатима”. (М. Г.)
 
 

Коментари46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mire
Slava srpskim herojima!
Za veterane sve -samo ne nešto novca
Siostematski se izbegavaju navodi prema kojima da bi veterani dobili borački dodatak prema slovu Zakona moraju da nemaju " ništa i baš nikoga ". Ni tada se ne dostižu minimume boračkih naknada u "regionu ". Zakon na sreću veoma dobro rešava pitanje ratnih vojnih invalida ali njegov glavni bonus - prednost pri zapošljavanju u javnom sektoru postaje besmislen za penzionere 20 -30 god. posle ratova. Ostali bonusi su nematerijalne prirode što je ipak nešto.
Toplica Milatovic
Najteze mi je kada nasi ljudi pisu lose o nama samima.,
Баба
да смо послали пар дивизија да помогну херојима на Кошарама не би непријатељ ушао. А чекали су нас ти храбри момци , надајући се да ћемо доћи
milan
bitno da je 6.aprila 2020.god Beograd osvanuo u bojama nemacke zastave!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.