НБС смањила референтну каматну стопу на на 1,5 одсто

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да додатно снизи референтну каматну стопу на ниво од 1,5 одсто, како би умањио негативне ефекте коронавируса  на привредну активност и истовремено обезбедио одржавање инфлације у границама циља у средњем року.

Одлуку о наставку ублажавања монетарне политике извршни одбор је донео пре свега имајући у виду да показатељи из међународног окружења указују да су негативни ефекти вируса по глобални привредни раст већи од претходно процењених, што се одражава и на кретања на међународном робном и финансијском тржишту, као и на одлуке централних банака и влада земаља широм света.

Извршни одбор наглашава и да је Србија ову кризу дочекала у знатно повољнијој позицији, са стопом привредног раста од преко 4,0 одсто, ниском и стабилном инфлацијом седму годину заредом, елиминисаном фискалном неравнотежом и знатно редукованом екстерном неравнотежом, као и девизним резервама на највишем нивоу од када се прате.

То је, како се наводи, отворило простор да се у периоду кризе повећа експанзивност монетарне и фискалне политике, а да се не угрози макроекономска стабилност.

Доносећи одлуку, извршни одбор је имао у виду и претходно предузете мере монетарне политике ради ублажавања негативних ефеката ширења коронавируса - смањење референтне каматне стопе за 50 базних поена у марту, сужавање коридора основних каматних стопа, са плус/минус 1,25 процентних поена на плус/минус 1,0 процентни поен у односу на референтну каматну стопу, као и обезбеђење додатне ликвидности банкама кроз репо операције куповине динарских државних хартија од вредности и своп операције куповине девиза.

Поред тога, координираном реакцијом Владе Србије и НБС обезбеђена је и директна подршка приватном сектору доношењем мораторијума на отплату кредита током ванредног стања у трајању од најмање 90 дана и пакета фискалне помоћи привреди и грађанима, подсећа се у саопштењу центтралне банке.

Извршни одбор наглашава да су мере монетарне и фискалне политике у циљу подршке привредном расту могуће у условима обезбеђене ниске и стабилне инфлације, која је према последњим расположивим подацима у фебруару износила 1,9 одсто међугодишње.

Извршни одбор процењује да ће инфлаторни притисци у наредном период остати ниски, уз нешто израженије ризике да би инфлација могла да буде и нижа у односу на фебруарску средњорочну пројекцију, пре свега због знатног пада цена нафте и ниже агрегатне тражње као последица пандемије, што ће делом бити ублажено предузетим мерама монетарне и фискалне политике.