Шта доноси економски одговор Брисела на коронавирус

БРИСЕЛ – Министри финансија ЕУ, након три дана преговора, постигли су  договор о свеобухватном економском одговору на кризу ковид-19.

Договореним пакетом подршке, ЕУ је мобилисала око 500 милијарди за заштиту и обнову економија земаља чланица након пандемије, али и поставила услове за коришћење заједничких европских кредитних линија.

„Наш договор представља одважне и амбициозне предлоге који су до само пре неколико недеља били незамисливи”, изјавио је председник Еврогрупе Марио Ћентено.

После „прве линије одбране”, која је подразумевала националне мере земаља чланица, ЕУ се договорила око три „сигурносне мреже” које ће помоћи радницима, компанијама и државама чланицама да се изборе са последицама економске кризе коју изазива пандемија ковида-19.

„Одобрили смо стварање привременог инструмента ЕУ који ће подржати националне 'сигурносне мреже' за раднике. Инструмент 'Шур' каналисаће до 100 милијарди евра ка националним службама који подржавају скраћено радно време или исплаћују надокнаде за незапослене и друге програме за раднике”, рекао је Ћентено.

Друга „сигурносна мрежа” намењена је компанијама које због кризе ковид-19 имају потешкоћа у пословању.

Председник Еврозоне каже да земље чланице на националним нивоима помажу колико могу да се одржи ликвидност пословања, али да је та помоћ неуједначена због различите јачине економија земља чланица.

„Зато смо одобрили иницијативу Европске инвестиционе банке за 200 милијарди евра позајмица, првенствено за мала и средња предузећа”, рекао Ћентено.

Када је у питању помоћ земљама чланицама, договорено је да се издвоји за економску подршку у висини од два процента БДП-а чланица, што је око 240 милијарди евра.

„У питању је важна 'сигурносна мрежа' за све чланице Еврозоне у времену кризе. Биће доступна свима, под стандардизованим условима и уз процену институција ЕУ. Свака чланица Еврозоне која затражи ову помоћ биће подвргнута ЕУ економској и фискалној координацији и надгледању. Једини услов да се приступи овом кредитирању јесте да ће употреба тог новца бити искључиво намењена финансирању директне или индиректне здравствене заштите, лечењу и превенције ковида-19”, наводи Ћентено.

Оваква врста условљавања помоћи увелико подсећа на строге критеријуме којима су током претходне дужничке кризе биле изложене Грчка, Португал и Ирска, а сада би кроз исто могле да прођу најтеже пандемијом погођене чланице Италија и Шпанија, преноси Танјуг.

Земље чланице Еврозоне нису ни овога пута успеле да постигну договор око заједничког задуживања, односно тзв „еврообвезница”, на којима су инсистирале Италија , Шпанија и Француска.

Холандија и Немачка и даље су остале чврсте при ставу да не желе да гарантују за задуживања других.

Очекује се да ће договорени пакет европске економске подршке постати оперативан за две недеље.