Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Усамљени смо, али то је наш живот

Радимо одговоран посао, производимо храну и навикли смо да смо изоловани, прича Пајо Гршић који живи на усамљеном салашу са родитељима Марицом и Пером
(Фото: Никола Тумбас)

Суботица – Полицијски час, забрана кретања, физичка дистанца од других, нису мере које се дотичу породице Гршић. Када изађу из своје куће не могу да виде своје прве комшије. Потребно је изаћи из салаша, поћи ка асфлатном међуградском путу између Суботице и села Стари Жедник, па онда до суседног салаша, неколико стотина метара. То су им и једине комшије. На остале три стране света у кругу од 10 километара пружају се оранице. Нигде настањеног салаша, само равница.

Некада није било тако, каже нам Марица Гршић. Био је ту низ салаша, али већ више деценија сами, Марица са 72 године, супруг Перо има 77, а син Пајо 45. Овај салаш, са његових 15 хектара ораница, ситном живином, кућним љубимцима, окућницом и десетак свиња, мера су и граница њиховог света у којем се крећу сваког дана од јутра до мрака.

„Овде је увек било, и сада увек има толико посла, да ми никада није остајало времена ни за шта друго. Нити да мислим о томе шта ми недостаје”, каже нам Марица. До пре две године, док су имали и петнаестак крава устајала је у 4 часа изјутра. „Морала сам да пораним, да све порадим, помузем и нахраним краве, јер ако пропустим аутобус који пролази у 6 сати, нећу стићи на пијацу да продам млеко и сир и узалуд је онда сав мој труд тог дана”, прича Марица. Од пре две године, има проблема са срцем, лако се задува и од тада више не држе краве. Зато сад устаје сат касније, око пет. За сав свој досадашњи рад на салашу има пензију од 12.300 динара, исто као и супруг Пера.

Од салаша до села Стари Жедник има три километра. Од почетка године била је у селу једном или два пута, тек да подигне лек у апотеци. До Суботице која је удаљена 25 километара није долазила још од прошле године. То што јој је сада због епидемије ограничено кретање, није донело промене у њеном животу. „Јесте, ми смо јако усамљени. Али, на салашу је увек тако”, каже Марица.

Рад на земљи увек је био посао за мушке главе. На њиву сада само излази син Пајо. И да није ограничења за старије, отац Пера не би ишао на њиву. Позне су године, а рад је и поред механизације и даље тежак. „Ми имамо мало имање, много се ради, али то је само преживљавање. Последњих година пољопривреда се јако променила. Некада смо сви били готово исти, а данас можеш да имаш и пола Војводине. Ми немамо велике захтеве, не требају нам скупа кола, никакав луксуз, једино можда добар трактор”, каже Пајо. Његов радни дан почиње у пет ујутру, али сада завршава раније него што би хтео. „Није нам сва земља у комаду, па до тих удаљених парцела настојим да одем раније да могу да се вратим до 17 часова. Сада ће требати све више да се ради на њиви, не знам како ћемо све стићи”, каже Пајо. Али, додаје, земља мора да се уради, било епидемије или не. „Ми смо у основи, ми производимо храну. Ми радимо одговоран посао”, каже Пајо. Додаје да би му чудно било да је окружен људима. „Ми смо изоловани због свог посла и због свог рада. Мора неко да живи и на салашу.”  То је избор који тешко више може да се мења.

Мере изолације, физичког дистанцирања и ограниченог кретања зато нису донеле промену у њиховом животу. Само у ретким случајевима, када нису могли нешто сами обраћали су се комшијама, и сада комшије сврате само до капије, али и те контакте су проредили. Овде се рано устаје и рано леже, а ритам живота диктира рад на земљи и око животиња који мора да се заврши.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.