Борац за бе-се-же вакцину у СФРЈ

Наводе неких стручњака да је смртност од ковида 19 мања у земљама где се користила бе-се-же вакцина против туберкулозе у односу на оне државе где се имунизација овом вакцином не спроводи проверавају стручњаци. Ова вакцина има такозване неспецифичне корисне ефекте, што значи да штити и од других болести, а не само од туберкулозе за коју је произведена. Наша земља се после Другог светског рата подвргла овој превентиви, а жена која је дала немерљив допринос у њеном ширењу на послератним југословенским просторима одликована је и Легијом части. Реч је о проф. др Смиљи Костић-Јоксић, супрузи познатог научника проф. др Александра Ђ. Костића и мајци чувеног композитора и гастронома Војислава Вокија Костића.

– Професорка др Смиља Костић-Јоксић (1895–1981) била је угледни педијатар, научни радник, редовни професор на Катедри педијатрије Медицинског факултета, шеф првог дечјег диспанзера у Београду у оквиру Дечје клинике, оснивач Саветовалишта за одојчад, писац, аутор више од 50 научних радова, међу којима су и они у директној вези са применом бе-се-же вакцине. Када је Хистолошки институт Медицинског факултета у Београду добио своје просторије, др Костић-Јоксић постала је први асистент на тој катедри. Године 1925. премештена је за асистента у новоосновану Педијатријску клинику. Оснива при клиници дечји диспанзер и постаје шеф те службе, а посебан медицински проблем њеног интересовања постаје туберкулоза код деце, као и организација превентиве. Године 1939. изабрана је за доцента педијатрије, чиме постаје и прва жена доцент Медицинског факултета – каже Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка и кустос Легата др Александра Костића.
Професорка Смиља се после рата одмах ангажовала у организовању лечења туберкулозне деце које је у то време било много.

Али неки њени ставови нису били по вољи тадашњој власти, због чега је удаљена са Медицинског факултета. Њено мишљење тумачили су многи, наравно, на свој начин. Тако је лист „Народни студент” објавио текст Мироја Перовића у коме стоји: „…проф. др Смиља Костић-Јоксић тенденционално објашњава како је пораст туберкулозе код деце у Југославији последица погоршања животних услова после победе револуције... Тако, она испољава свој непријатељски став према нашој социјалистичкој заједници...”

– Игром судбине, убрзо је одликована француским орденом Легије части управо за успешну примену бе-се-же вакцине у сузбијању туберкулозе код деце на просторима Југославије. Одликовање јој је уручио француски председник и том приликом, у знак посебног поштовања, даровао и брош од брилијаната са иницијалима BCG. И њен супруг проф. др Александар Костић због доприноса науци 1940. године одликован је Легијом части. То их је сврстало у јединствен пар супружника носилаца овог високог одликовања. У том тренутку на свету само је још један брачни пар носио иста одликовања. Били су то Пјер и Марија Кири – објашњава Зорица Атић.

Неколико година касније факултет је позвао професорку да се врати, али је она то одбила. Отворила је своју приватну праксу.

– Докторка Смиља неуморно је лечила децу и то потпуно бесплатно. Мештани причају да су таљиге и запреге у којима су били болесни малишани вијугале далеко низбрдо на коме се налазио летњиковац. У сећању Грочана она је остала као љубазна и пожртвована докторка која је зналачки лечила децу и свесрдно саветовала мајке у бризи око потомства – каже директорка Центра за културу Гроцка.

Умрла је 1981. године у Београду и сахрањена на Новом гробљу у Алеји заслужних грађана, где почивају и њен супруг Александар и син Војислав.

Успомену на ову изузетну жену чува Легат др Александра Костића у Гроцкој, у чијој се сталној поставци налазе фото-албуми са приказом клиничке слике деце оболеле од туберкулозе, фирма – табла која сведочи о постојању приватне ординације, фрагментовани медицински предмети, као и сепарати и научни радови др Смиље Костић-Јоксић. О сталној поставци Легата, приређеној 2018. године у галерији Библиотеке „Илија Гарашанин” у сарадњи са Музејом града Београда, стара се Центар за културу општине Гроцка.