Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ДУШАН ПЕТРОВИЋ, редитељ

Прави тренутак за представу „Ко се боји Вирџиније Вулф”

Цео свет се нада да ће се брзо вратити време када ће позоришта поново отворити своје сале. Срећом, завршили смо са свим предвиђеним пробама пре ванредног стања и сада спремни чекамо премијеру
Душан Петровић (Фото: лична архива)

Суботица – Премијера је била заказана за 13. март, али су због појаве вируса корона, и пре проглашења ванредног стања 16. марта, отказани сви јавни скупови. Тако је нова представа редитеља Душана Петровића „Ко се боји Вирџиније Вулф” Едварда Олбија у Драми на српском језику Народног позоришта заустављена на корак пре изласка пред публику. У представи играју Александра Јанковић, Ксенија Митровић, Милош Станковић и Милан Вејновић. Сценографију је урадио Дамјан Параносић, костимограф је Марко Маросиук, музику Петар Библија, док је за сценски покрет задужен Игор Грекса.

Реч је о комаду који је обожавала генерација мојих родитеља, а моја генерација га упамтила и волела пре свега због чувеног филма

Душан Петровић није гост у овдашњем театру. Почетком двехиљадитих четири године био је уметнички директор Драме на српском језику где је режирао и три представе, познаје већи део ансамбла, али и услове у којима се ради. За суботичко позориште га вежу многа лепа сећања, каже и присећа се да се у време док је био у Суботици, театар преселио на сцену „Јадран” и да је кренула изградња новог позоришта.

– У театру сам затекао многе са којима сам и онда сарађивао и имам утисак да смо само наставили сарадњу тамо где смо стали – додаје.

Како је дошло до постављања Олбијевог комада „Ко се боји Вирџиније Вулф”? Да ли је то био ваш избор?

Сваки пут када се ради у институционалном позоришту, то је производ низа договора. У овом случају реч је о комаду који је одавно на списку мојих жеља, пре двадесетак година требало је да га режирам у другом театру. Ово дело се налазило на предлогу оквирног репертоара суботичког позоришта тако да смо се лако и брзо договорили да радимо баш ову драму.

Кажете да постоје вишеструки разлози за постављење овог дела?

Реч је о комаду који је обожавала генерација мојих родитеља, а моја генерација га упамтила и волела пре свега због чувеног филма. Када сам први пут хтео да га поставим, а добро је што нисам, привлачиле су ме сјајно написане улоге и жестоки сукоб који постоје у драми, фантастична игра двоје људи који се истовремено воле и мрзе, који доводе једно друго и њихов брак до границе самоуништења. Али тада нисам довољно разумео проблеме који их покрећу на тај обрачун. Из садашње перспективе, човека који је недавно напунио педесет година, који је у браку, а исто као ликови у драми ради као универзитетски професор, мислим да много боље наслућујем шта је Олби хтео да каже, јер он сам никада у бројним интервјуима које је дао није хтео о томе да прича.

Из представе „Ко се боји Вирџиније Вулф” (Фото: Народно позориште у Суботици)

Рад на представи је завршен, али нема премијере. Како доживљавате ову ситуацију?

То како смо разумели и доживели овај комад надам се да ће публика ускоро имати прилике да види. Цео свет се нада да ће се брзо вратити време када ће позоришта поново отворити своје сале. Срећом, завршили смо са свим предвиђеним пробама пре ванредног стања и сада чекамо спремни. Наравно и премијера је само фаза у раду на некој представи. Чак и да смо изашли пред пуну салу, вероватно бисмо после сваке одигране представе причали о томе шта још може да се уради, дотера, нагласи... Одиграли смо последње две генералне пробе пред десетак људи, углавном колега из позоришта, и због тога немам утисак да је процес незавршен у већој мери него иначе.

Комад се дешава у затвореном простору, са јунацима заробљеним у својим тескобама. Ми смо сви данас у изолацији, није ли то неочекивана паралела?

Њихове тескобе су ипак другачије природе, настале из низа околности које су прилично специфичне и у вези су са простором и епохом у којој обитавају ликови. Али осећање које својим деловањем стварају и које данашња публика препознаје чини овај комад универзалним. То је осећање да је живот сачињен од бројних разочарења, изгубљених битака, неостварених амбиција са једне стране и са друге стране, од снова који постају, бар ликовима у драми, важнији од саме стварности. Снове можете имати и у најгорем заточеништву. Њихов сан о детету које одгајају, а које нису у стварном животу имали, живљи је од свих недаћа које су их сустигле. Тај сан заједно сањају, не увек сложно, понекад надмећући се, са одређеним правилима као у некој игри, и то је паралелна стварност у којој они живе. То што су то вече пустили публику, млади брачни пар, у свој свет је инцидент без ког ова драма не би била могућа. У комаду долази до разоткривања тајни код оба пара, с тим да онај искуснији доживи неку врсту катарзе и помирења, док ће живот младог брачног пара после ове вечери пуне понижења и разочарања, претпостављам, почети да личи на дотадашњи живот њихових домаћина. Данашње породице и појединци су много склонији животу у некој виртуелној стварности него у време када је написан овај комад.

Како ви лично проводите ово време изолације и ограничења?

Трудим се да што мање времена проводим пред телевизором и компјутером, али ми то слабо полази за руком. Тренутно, поред драмске литературе коју ми као предлоге шаљу студенти, читам роман „Заслепљеност” Елијаса Канетија.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.