Петак, 15.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДАНИ У ИЗОЛАЦИЈИ: БОРИС ЛИЈЕШЕВИЋ, редитељ

Никуда нећемо закаснити

Схватиш да ништа на земљи није чврсто, вечно, да су око нас куле од песка, опсене. Све се распадне за неколико дана. А кад све ово прође цео свет ће кренути из исте тачке
Борис Лијешевић (Фото: М. Антић)

„Читача” смо морали да прекинемо 20 дана пре премијере. Али шта је ту је! Само да преживимо и да све буде у реду, каже редитељ Борис Лијешевић који је пробну салу Београдског драмског позоришта где је приводио крају рад на својој новој представи „Читач” заменио – изолацијом.

– Не пада изолација тешко, већ цела ситуација, несигурност, неизвесност, страх. Немаш кога да оптужиш, осудиш, на кога да пребациш кривицу за све ово. Нема инстанце која може да ти да одговоре и да те потпуно заштити. Ако сам себе не заштитиш. Наоружаш се стрпљењем, миром, сталоженошћу, прихватиш ситуацију и видиш да се може и овако, ако се мора. Усредсредиш се на себе и породицу и пазиш да се не заразиш – прича Лијешевић и констатује:

– Схваташ да ништа на земљи није чврсто, вечно. Да су око нас куле од песка. Опсене. Све се распадне за неколико дана. Имаш богатство, а оно ти не помаже да дођеш до литре асепсола или паковања тоалет-папира. Колико смо мали и слаби! И како је пролазно и ништавно све што имамо.

Роман „Читач” Бернарда Шлинка, једно од најузбудљивијих дела краја 20. века, послужио је драматичару Федору Шилију као основа за нови комад, а редитељу Борису Лијешевићу да се врати својим омиљеним темама: односу одговорности и кривице у колективној и појединачној свести, препознавању суштинског зла у времену, идеологији, друштву, човеку... Све ово сачекаће неке боље дане.

О томе како у „четири зида” проводи дане изолације са својом породицом, Лијешевић каже:

– Покушавамо да свог 21-месечног сина забавимо и заинтересујемо за неке садржаје који се могу спроводити и у затвореном простору. Бабе и деде тренутно не могу да га преузму, нема паркова, отворених игралишта... од јутра трчимо за њим по стану и пазимо да се не повреди. Тек када он заспи почињем да се припремам за следећи онлајн сусрет са студентима, да читам, пишем. И можда покушавам да разумем шта се то догађа, као и да сагледам себе у свему томе.

Многи од нас, како наводи наш саговорник, одбијају да поверују да се све ово стварно дешава, да су размере заиста оволике, да су слике које долазе из Европе истините, да нам се може исто десити.

– И не прихватају ситуацију, а ни све прописане мере, желећи да одоле страху. Али страх нас чува. Ако почне да се пуни она хала на сајму биће касно. Не осуђујте људе који се плаше. Људски је плашити се. Сви волимо да на филму и у позоришту видимо живе људе са њиховим манама, слабостима и страховима, али када исте такве видимо преплашене у продавницама са пуним колицима, презиремо их и смејемо им се. Искористимо ову ситуацију да сазримо, уозбиљимо се, да вратимо ред, ритам и дисциплину свом животу. И треба да знамо да нигде нећемо закаснити. Када све ово прође цео свет ће кренути из исте тачке. Сада треба преживети – наглашава Борис Лијешевић.

Премијера представе „Читач” била је планирана за 3. април на сцени „Оливера и Раде Марковић” БДП-а. Ауторску екипу чине сценограф Јања Ваљаревић, костимограф Драгана Лађевац, композитор Стефан Ћирић. А глумачку: Мирјана Карановић, Слободан Бода Нинковић, Милена Павловић Чучиловић, Милица Зарић, Иван Томић и Марко Грабеж.

– Радња дела „Читач” дешава се 10, 15 и 25 година после Другог светског рата, када су последице још живе, а злочинци су и даље ту, преображени у мирне грађане. Питање је какав став заузети према некоме ко је учинио ратни злочин, гледати га искључиво кроз призму греха или у тој особи која је поред тебе потражити и нешто друго – записао је Борис Лијешевић у каталогу ове представе коју ћемо свакако гледати у, надамо се, скорије време.

Роман „Читач” преведен је на 39 језика, а по њему је 2007–2008. године снимљен истоимени, амерички филм у режији Стивена Далдрија, са Кејт Винслет, која је добила Оскара 2009. године за најбољу главну женску улогу. Књига је продата у тиражу од милион примерака у џепном издању у САД, а у неким немачким покрајинама је обавезна школска лектира у гимназијама.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.