Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зараза није заслужна за обнављање озонског омотача

Многи су похитали да опоравак заштитног слоја око наше планете припишу смањењу загађења услед глобалних мера самоизолације, али стручњаци тврде да та веза не постоји
Без озонског штита на Земљи не би било живота (Фото EPA/Nasa)

Коначно једна добра вест, помислили су многи при недавном обелодањивању да је у јеку пандемије вируса корона озонски омотач почео да се убрзано обнавља. Појединци су похитали да опоравак заштитног слоја око наше планете припишу управо масовним мерама самоизолације и наглом глобалном смањењу употребе аутомобила, индустријских димњака и других загађивача. За тиме су се повели и поједини медији, попут аустралијског портала „Хепи” који је констатовао да је, захваљујући томе што људи мање излазе услед опасности од ковида 19, дошло до приметног смањења гасова с ефектом стаклене баште широм света.

Саговорници „Политике”, међутим, тврде да та веза не постоји. Тако проф. др Владимир Ђурђевић, с Института за метеорологију београдског Физичког факултета, каже за наш лист да је опоравак озонског омотача последица дугогодишње примене међународних споразума, пре свега Монтреалског протокола из 1987. године, који регулише циркулацију гасова који нарушавају тај омотач.

„Реч је о примени дугорочног договора који траје деценијама како би се производња, трговина и коришћење штетних гасова довели под строгу контролу. И то је сада почело да даје резултате, баш као што су научници и предвиђали. То што је тренутно стала индустрија и транспорт услед вируса корона нема пуно везе. У том смислу, ових неколико недеља или месец до два дана примене мера против пандемије су исувише кратак период да би се тврдило да се нешто услед масовне самоизолације светског становништва дешава набоље. После толиких година нарушавања животне средине илузорно је очекивати да се за овако кратко време неке ствари регенеришу”, напомиње др Ђурђевић.

На заслуге Монтреалског протокола позвала се недавно и Антара Банарџи с Универзитета у Колорадо Болдеру у САД. Уз подсећање да је тим документом забрањено коришћење супстанци које уништавају озон, она је, како је пренео РТС, навела да се озонска рупа интензивно смањује још од 2000. године. Антара Банарџи је сугерисала да је актуелно обнављање озонског омотача само наставак тог процеса, који се одиграва споро јер штетне хемикалије чија је употреба забрањена имају веома дуг животни век у атмосфери. Али актуелна динамика обнове омотача није битно другачија у односу на устаљена предвиђања.

Штавише, др Владимир Ђурђевић каже да ће опоравак заштитног прстена око наше планете потрајати још најмање тридесетак година.

„Дакле, тек средином овог века би могло да се очекује да озонски омотач буде на нивоу с краја седамдесетих и почетка осамдесетих година прошлог столећа”, наводи он.

Метеоролог Недељко Тодоровић такође сматра да људска неактивност није условила обнову озонског омотача, наглашавајући при томе значај природних процеса у стратосфери.

„Обнова озонског омотача зависи превасходно од Сунца, а не од аутомобила, вируса корона или других човекових активности. Реч је једноставно о природном циклусу у стратосфери. Баш као што се деценијама повећавала, озонска рупа се последњих година смањује”, каже Тодоровић за наш лист.

С друге стране, проф. др Владимир Ђурђевић упозорава да већина стручњака за животну средину стрепи од обрнутог ефекта – да ће, по завршетку пандемије, наше окружење нагло бити још угроженије, уколико се прибегне повећаној индустријској производњи, како би се надокнадио њен актуелни застој.

„Једноставно, индустрија ће желети да поврати производњу, па може да се деси да буде агресивнија по питању употребе штетних материјала, горива и разних других ствари и да тако ситуација буде гора него пре пандемије”, упозорава Ђурђевић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.