Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
INMEMORIAM: МилијаВуковић (1947–2020)

Улоге су му хитале у сусрет

У свом позоришном трајању био је веран Крушевцу премда је у сваком новом позоришном прелазном року био „звезда“ и добијао примамљиве понуде других театара
Милија Вуковић (Фото: Архива Крушевачког позоришта)

Свака прича о Милији Вуковићу могла би да почне реченицом: „Био је миљеник богиње Талије“. Био је велики глумац за велике улоге. Многи глумци су чекали у реду за улогу, док су улоге хитале у сусрет Милији. Било их је 150.

Сећам се његовог Раскољникова у представи „Хроника о Мармеладовима“, коју је по роману Достојевског режирао Јован Путник. Моменат када је Раскољников ступио на сцену, донео је измученог студента, губитника гурнутог на периферију. Тада је један готово анонимни глумац закорачио у центар позоришног живота Србије, са намером да ту и остане. Била је то сензација и пробој какав се ретко догађа у позоришту. Од самог почетка преузео је позицију глумачког лидера око кога су се отимали редитељи и управе позоришта.

Сваку нову поделу улога пратило је питање: „А шта ће играти Милија?“ Његово име је доносило квалитет и представљало је магнет за публику. Умео је да буде страствени диригент глумачког оркестра, али је знао и шта је оно са чиме се неће много замарати. Није се трудио да паметује: „Ја сам само глумац“, изјављивао би, остављајући теорије и историје другима, да би се слатко смејао анегдотама из живота глумаца, музичара и боема. Ретко је коментарисао игру других глумаца, али је умео да гласно каже да је неко „залутао у глуму“.

Имао је невероватни инстинкт којим би се пробијао до средишта улоге. Када би тамо стигао и у то се уверио, томе би се искрено радовао. Са посебним посвећењем играо је „земљане“ ликове. Његов Новак у „Камену за под главу“ као и његов Аћим Катић у „Коренима“, носили су тешко бреме патријархалних породица. Био је одличан „шпрехер“и зато су му припадали ликови Крлеже, Пекића, Андрића и Селимовића. Посебно би се радовао улогама у комедијама. Памтимо његовог Јеврема Прокића, Јеротија Пантића, Васу Вучуревића и др Михајловића у домаћем, као и Волпонеа и Војника од чоколаде у светском репертоару.

Глумио је са одличним партнерима и они су радо играли са њим. Волео је да игра са младим и даровитим глумцима. Умео је да им да ветар у леђа, што су они осећали и поштовали. У свом позоришном трајању био је веран Крушевцу премда је у сваком новом позоришном прелазном року био „звезда“ и добијао примамљиве понуде других театара, остао је стуб Крушевачког позоришта.

У зениту своје глумачке биографије глумачки дар Милије Вуковића стајао је уз Милоша Жутића, Петра Краља и Предрага Лаковића. Био је глумац кога је публика волела, критика ценила и награде овенчавале. Ипак једна је остала за њега неосвојена – Стеријина награда. Био је на корак од ње у својој интерпретацији Ахмеда Нурудина у „Дервишу и смрти“.

Са Милијом Вуковићем имао сам дугогодишњу редитељско-глумачку сарадњу. Играли смо у 25 премијера. Поред крушевачких, биле су ту и представе у Крагујевцу и Приштини. Био сам му и управник и уметнички директор. Било је спокојних, срећних година, али и немирних – да ли ће представе позоришта проћи политичку комисију, да ли ће опстати позориште у Крушевцу... Милија је увек био на страни позоришне уметности. Памтим тешке тренутке, али и тренутке заједничких радости. Провели смо много сати у пробној сали, позоришној дворани, позоришном бифеу, позоришном аутобусу... Још чујем његов маркантни глас који се смеје и негодује.

Знам да није волео комеморације. Скроман, какав је био, верујем да би радије прихватио да се уместо тога окупе глумци са свих страна, попију пиће уз сећање на њега.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Ја сам клинац кога је чика Бамбула (Живановић)покушавао да уплаши правећи страшна лица, синчић предратне чланице Српског Народног Позоришта у Новом саду која је одбила да потпише комунистима обавезу да их подржава пред публиком, а која је ипак позивана у значајним приликама. Имам потписе Лоренса Оливијеа и Вивијан Ли које је добила кад их је срела. Али овај чланак не садржи никаква обавештења о томе Милији која би га приказала некоме ко је био пола века у изгнанству због комунистичке банде.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.