Корона умањила дознаке за петину

У Салвадору и Хондурасу петину, а на Хаитију трећину бруто друштвеног производа чине дознаке исељеника, али сиромашне земље више не могу да рачунају на оволику помоћ својих држављана у иностранству.

У развијеним земљама пандемија вируса корона потпуно је пореметила рад ресторана, хотела и грађевинске индустрије, а како су у тим гранама углавном запослени странци, они сад у домовину шаљу знатно мање новца. Према извештају Светске банке, дознаке ће са 554 милијарде долара у 2019. спасти на 445 милијарди долара ове године. Пад од 20 одсто је досад незабележен. Чак и за време светске економске кризе 2008–2009. износио је око пет одсто. То ће продубити кризу у слабо и средње развијеним земљама, док би за породице које су се ослањале искључиво на паре рођака у емиграцији могло да значи праву катастрофу, оцењују економисти Светске банке.

Југ и Исток остају без дела помоћи управо кад им је најпотребнија, јер је епидемија погодила и њихове привреде, а предвиђа се да ће ове године остати и без 37 одсто директних страних инвестиција (које су свакако биле мање од дознака у 2019).

Како пише у извештају, највећи пад у трансферу пара осетиће Европа и централна Азија (27,5 одсто), где је Украјина прошле године била највећи прималац, а и Киргистан, Таџикистан и Узбекистан су добијали милијарде долара од печалбара у Русији.

У Латинској Америци се предвиђа умањење од скоро 20 одсто. Према писању „Лос Анђелес тајмса”, Око 28 милиона грађана овог региона ради у иностранству и уобичајено је да обезбеђују макар половину средстава за живот својих породица које су остале у домовини. Ипак, многи Латиноси су због мера предострожности од заразе остали без посла или су прешли на скраћено радно време у Сједињеним Америчким Државама, јер је у њиховом сектору немогуће радити од куће. Више нема много пара које могу да пошаљу у отаџбину. За њихове фамилије јужно од реке Рио Гранде то ће у извесном броју случајева значити да остају без било каквих прихода. У државама као што је Салвадор наметнут је строги карантин, па на посао не иду ни они који су га досад имали, док су с гашењем туристичких атракција у Бразилу становници фавела остали без прилике да зараде као улични продавци.

Кад је реч о латино-имиграцији у Америци, макар један њен део не мора да брине за посао. За запослене у пољопривреди ствари се нису много промениле, јер је берба воћа и поврћа проглашена есенцијалном делатношћу и није прекидана због пандемије. Већ на почетку избијања заразе Стејт департмент је престао да прима захтеве за радне визе, али је направљен изузетак за сезонске раднике у пољима. Ни овонедељна уредба председника Доналда Трампа којом се у наредних 60 дана забрањује усељење у САД не односи се на странце који конкуришу за добијање привремених радних дозволa, шти су углавном надничари на фармама.

Агро-бизнис спада у највеће противнике антиимигрантске политике садашње владе, јер се деценијама ослањао на илегалне досељенике из Мексика и Централне Америке, да би се у последње четири године суочио с мањком радника. Због строгих контрола на граници, појачане активности имиграционих служби и учестале депортације, број досељеника без докумената драстично је опао, па је опала и понуда радне снаге у индустрији хране. Администрација у Вашингтону је морала да одговори на притисак произвођача, па иако није одустала од протеривања људи без папира, ипак је пристала да одобрава визе за сезонски рад, углавном становницима северног Мексика. Тако су гастарбајтери заменили илегалце.

Трамп је указом о привременој забрани усељавања желео да сачува домаће упосленике од стране конкуренције, али му није било тешко да направи изузетак за сезонске раднике, пошто Американци свакако нису заинтересовани за напоран и слабо плаћен посао на њивама и у кланицама.