Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Корона умањила дознаке за петину

Имигранти остају без посла или прелазе на скраћено радно време, па више немају пара као раније за сиромашне рођаке код куће
Парада припадника доминиканске заједнице у Њујорку (Фото: EPA/Porter Binks)

У Салвадору и Хондурасу петину, а на Хаитију трећину бруто друштвеног производа чине дознаке исељеника, али сиромашне земље више не могу да рачунају на оволику помоћ својих држављана у иностранству.

У развијеним земљама пандемија вируса корона потпуно је пореметила рад ресторана, хотела и грађевинске индустрије, а како су у тим гранама углавном запослени странци, они сад у домовину шаљу знатно мање новца. Према извештају Светске банке, дознаке ће са 554 милијарде долара у 2019. спасти на 445 милијарди долара ове године. Пад од 20 одсто је досад незабележен. Чак и за време светске економске кризе 2008–2009. износио је око пет одсто. То ће продубити кризу у слабо и средње развијеним земљама, док би за породице које су се ослањале искључиво на паре рођака у емиграцији могло да значи праву катастрофу, оцењују економисти Светске банке.

Југ и Исток остају без дела помоћи управо кад им је најпотребнија, јер је епидемија погодила и њихове привреде, а предвиђа се да ће ове године остати и без 37 одсто директних страних инвестиција (које су свакако биле мање од дознака у 2019).

Како пише у извештају, највећи пад у трансферу пара осетиће Европа и централна Азија (27,5 одсто), где је Украјина прошле године била највећи прималац, а и Киргистан, Таџикистан и Узбекистан су добијали милијарде долара од печалбара у Русији.

У Латинској Америци се предвиђа умањење од скоро 20 одсто. Према писању „Лос Анђелес тајмса”, Око 28 милиона грађана овог региона ради у иностранству и уобичајено је да обезбеђују макар половину средстава за живот својих породица које су остале у домовини. Ипак, многи Латиноси су због мера предострожности од заразе остали без посла или су прешли на скраћено радно време у Сједињеним Америчким Државама, јер је у њиховом сектору немогуће радити од куће. Више нема много пара које могу да пошаљу у отаџбину. За њихове фамилије јужно од реке Рио Гранде то ће у извесном броју случајева значити да остају без било каквих прихода. У државама као што је Салвадор наметнут је строги карантин, па на посао не иду ни они који су га досад имали, док су с гашењем туристичких атракција у Бразилу становници фавела остали без прилике да зараде као улични продавци.

Кад је реч о латино-имиграцији у Америци, макар један њен део не мора да брине за посао. За запослене у пољопривреди ствари се нису много промениле, јер је берба воћа и поврћа проглашена есенцијалном делатношћу и није прекидана због пандемије. Већ на почетку избијања заразе Стејт департмент је престао да прима захтеве за радне визе, али је направљен изузетак за сезонске раднике у пољима. Ни овонедељна уредба председника Доналда Трампа којом се у наредних 60 дана забрањује усељење у САД не односи се на странце који конкуришу за добијање привремених радних дозволa, шти су углавном надничари на фармама.

Агро-бизнис спада у највеће противнике антиимигрантске политике садашње владе, јер се деценијама ослањао на илегалне досељенике из Мексика и Централне Америке, да би се у последње четири године суочио с мањком радника. Због строгих контрола на граници, појачане активности имиграционих служби и учестале депортације, број досељеника без докумената драстично је опао, па је опала и понуда радне снаге у индустрији хране. Администрација у Вашингтону је морала да одговори на притисак произвођача, па иако није одустала од протеривања људи без папира, ипак је пристала да одобрава визе за сезонски рад, углавном становницима северног Мексика. Тако су гастарбајтери заменили илегалце.

Трамп је указом о привременој забрани усељавања желео да сачува домаће упосленике од стране конкуренције, али му није било тешко да направи изузетак за сезонске раднике, пошто Американци свакако нису заинтересовани за напоран и слабо плаћен посао на њивама и у кланицама.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stari realista
Lepo je sto nas obavestavate o pomoci gastarbajtera u celom svetu, ali mene bi vise interesovalo kako stoji stvar sa Srbijom u vezi doznaka iz inostranstva.
Zoran Markovic
Салвадор, Хондурас и Хаити. I Srbija. Drustvo visoko-razvijenih zemalja koje zive od doznaka iz inostranstva. Odnosno, iz kojih je oterano 10-50 % najobrazovanijih gradjana. Da li smo to zasluzili ????

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.