По бицикл и лопту па на улицу

Када је јуче у пет часова истекла забрана кретања, житељи насеља Степа Степановић нису се двоумили како ће искористити новостечену слободу. Сунчан и топао дан је чак и оне који су се можда и премишљали извукао напоље, тако да су травнате површине између зграда, улице и паркићи, упркос томе што је и даље на снази ванредно стање, изгледали као пре него што нас је вирус корона затворио у домове. Напољу је било највише родитеља са малишанима. Деца очигледно измучена дводневним боравком у скученим становима једва су дочекала да се растрче по насељу. Возили су бицикле, играли тенис, гурали једни друге у аутомобилчићима, трчали, шутирали лопту, дували прецветале маслачке које су налазили у трави. Родитељи су ћаскали међу собом, не држећи баш прописано растојање, а често и без заштитне маске на лицу. На готово свакој клупи седело је бар по двоје људи, а и дечје игралиште и справе на њему били су пуни.

Један младић је џогирао, неколико старијих средњошколаца је у хладовини у паркићу пило пиво. Бебе су уживале у колицима која су гурале маме и тате, а нешто старији малишани учили прве кораке на трави испред зграда.

Чинило се као да је страх од заразе у овом насељу потпуно прошао и као да су се људи заситили свих ограничења. Као да су станари овог дела града решили да, чак и по цену безбедности, врате украдено пролеће.

– Имамо мали стан и нисам знала како да у њему више забављам децу. Унервозила су се у затвореном, а право да вам кажем, и мени и мужу је постало неиздрживо. Свакако су већ најавили попуштање мера и отварање паркова па мислим да смо безбедни напољу – у пролазу нам каже једна станарка.

Једино што је указивало да је у „Степи” живот и даље „ванредан” били су редови испред продавнице. По четворо, петоро људи дисциплиновано је стајало носећи заштиту и чекајући да набаве намирнице потрошене преко викенда. Није било ни дама које би са пешкиром на глави пушиле цигарете испред фризерских салона чекајући да се фарба за косу прими. Иако су и у „Степи” салони прорадили, гужве у њима није било јер је већина њихових власника одлучила да ради на заказивање. Да је, иако наизглед исто као и увек, ових дана све другачије, видело се и по празном и закључаном дворишту овдашње осмолетке, али и по томе што су стајалишта аутобуса број 49 такође била пуста. Ни пензионера није било на улицама. Само су се понеки пут могла зачути дозивања старијих суграђанки које су дисциплиновано чекале време за шетњу на својим терасама.

И док је већина људи које смо срели уживала у слободном времену и топлом дану, било је и оних који су без предаха радили. Да комуналне службе нису заборавиле ово насеље сведоче испражњене канте за смеће и контејнери, али и двојица радника „Зеленила” који су косили већ прилично зарасле травњаке.