Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Буџет у минусу због вируса

Ребаланс предвиђа да ће дефицит у каси државе бити 6,9 одсто БДП-а уместо првобитно планираних само 0,3 одсто
Држава се задужује за 7,5 милијарди евра (Фото EPA-EFE/Clemens Bilan)

Вирус корона тера државу да се поприлично задужи и упркос задужењу прави јој и велики минус у каси. У овој години држава планира да позајми 7,5 милијарди евра, а минус ће на крају године бити око три милијарде евра. Ово је резиме ребаланса буџета који је уредбом владе спроведен у петак.

Према тој уредби, која важи док се не стекну услови да се буџет „прекроји” Законом о буџету, рачуна се на приходе од 1.244,8 милијарди динара и на расходе од 1.593,3 милијарде динара. Дефицит је 348 милијарди динара, то јест 6,9 одсто бруто домаћег производа (БДП). Према најавама министра финансија, пројекција је да ће јавни дуг бити мањи од 60 одсто БДП-а. Сада је мањи од 50 одсто, тачније износи око 48 одсто БДП-а. Ребаланс буџета је урађен према претпоставци привредног раста од 1,8 одсто БДП-а.

Оригиналним буџетом за 2020. годину били су предвиђени приходи од 1.314,5 милијарди динара и расходи од 1.334,7 милијарди динара, тако да би дефицит износио 20,2 милијарде динара, односно 0,3 одсто БДП-а.

За разлику од оригиналног буџета, који је био уравнотежен, из ребаланса је јасно да држава рачуна са мањим приходима и са знатно већим расходима. Из тога је јасно да држави предстоји велико задуживање. У ребалансу пише да су издаци за отплату главнице дуга 505 милијарди динара, а да за отплату камата и пратећих трошкова задужења треба 107 милијарди динара.

У уредби је написано и како држава намерава да надомести минус у каси. Пре свега, емитовањем државних хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту у домаћој и страној валути предвиђено је да се прибави 455 милијарди динара.

Додатних 355 милијарди динара предвиђено је да се оствари од емисије еврообвезница (државних хартија од вредности емитованих на међународном финансијском тржишту у домаћој и страној валути). Још 5,8 милијарди динара треба да се прибави од продаје домаће финансијске имовине.

Планирано је и да се обезбеди 71 милијарда динара из зајмова домаћих и међународних комерцијалних и мултилатералних финансијских институција и иностраних влада.

Укратко, потребна средства за финансирање буџетског дефицита, набавку финансијске имовине и отплату главнице по основу дугова домаћим и страним зајмодавцима за директне и индиректне обавезе, укључујући и операције са заменом дуга пре рока доспећа, износе 886 милијарди динара. Прерачунато, око 7,5 милијарди евра.

Из ових података је јасно да држава намерава превасходно да се задужи на тржишту, и то пре свега на домаћем, јер је планирано да се у земљи прикупи 455 милијарди динара. На међународном тржишту дуга планирано је задужење за нешто мањи износ од 355 милијарди динара, а најмање – 71 милијарду динара од кредита међународних финансијских институција.

Овако скројен нови буџет уклапа се у оно што је пре неколико дана рекао председник државе. Подсећања ради, Александар Вучић је рекао да Србија не намерава да се задужи код европских партнера и ММФ-а. То је потврдио и министар финансија Синиша Мали. Ово је речено поводом тога што је Европска комисија обезбедила три милијарде евра за земље у нашем окружењу, а један од критеријума за добијање ове помоћи јесте аранжман с ММФ-ом за покретање инструмента хитног финансирања. Ова средства биће доступна током 12 месеци у форми зајмова по врло повољним условима како би се помогло земљама да покрију непосредне и хитне финансијске потребе.

Тај најновији инструмент ММФ-а је краткорочна линија за ликвидност (СЛЛ), уз већ нама раније познати стендбај аранжман. Камате на обе врсте зајма су 1,05 одсто плус провизије које износе 0,5 одсто код стендбај и 0,29 одсто код СЛЛ зајма. Предвиђено је да ће Албанија добити 180 милиона, БиХ 250 милиона, Грузија 150 милиона, Јордан 200 милиона, Косово 100 милиона, Молдавија 100 милиона, Црна Гора 60 милиона, Северна Македонија 160 милиона, Тунис 600 милиона и Украјина 1,2 милијарде евра. У СЛЛ аранжману могли бисмо да рачунамо на око 830 милиона евра.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko
Planirani deficit je promašen samo za 2300%
Vagar
Ponavlja se slučaj iz predhodne ekonomske krize iz 2009-2011.Samo je tada ova sadašnja vlast sve tadašnje gubitke pripisala ne velikoj svetskoj ekonomskoj krizi,već žutim lopovima i na toj priči došla na vlast.Biće interesantno čuti šta će sada pričati,jer će posledoce ove krize biti gore po državu i narod.
Dzulija
Ali predsednik govori sasvim drugačije.... :)))
Dragan Pik-lon
Srbija je na raskrsnici.Ako sada pogresi-gresku ce placati generacije posle nas.To znaci da ce biti sve jeftinija radna snaga.Povecace se odlazak u inostranstvo kao i mortalitet.Jer cifre su neumoljive.Prihodi(ulaz)su 1.244,8 milijarde D.Rashodi(izlaz)1.593,3 milijarde D.Fali 348 mil. D.Za otplatu glavnice kredite treba 505 milij.D.,za kamate 107 mil.Ako ovih 608 mil.oduzmemo od ulaza-1.244,8 ostace nam 603 milza sve potrebe.Ako uzajmimo 7,5 mil.E.Mi smo definitivno propali.Treba naci drugi put!
Demograf amater
Nisam siguran da ste u pravu. Ako skoci mortalitet i iseljavanje, u Srbiji ce se naglo smanjiti i natalitet, a sve to ce ubrzo za posledicu imati: nagli skok plata jer nece biti dovoljno radnika, nagli pad svih cena (nekretnina, zakupa, hrane, usluga) jer nece biti kupaca. Smanjice se pritisak na zdravstvo, zatvore, skole, javni prevoz. Guzve u bankama i opstnama ce nestati.... Svi radnici Biroa za nezaposlene postace tehnoloski visak, a bice viska stanova, privatnih skola, ordinacija - svega.
Neprilagodjen
Redakcija Politike primenjuje na svoje citaoce terapiju "toplo - hladno". Pa kol'ko juce ste objavili intervju sa guvernerom pod naslovom: "Пад БДП-а биће мањи него што предвиђа ММФ". Ceo clanak "kipi" od optimizma, dok je u ovom sve upravo suprotno. U ovom tekstu kazete: "Ребаланс предвиђа да ће дефицит у каси државе бити 6,9 одсто БДП-а уместо првобитно планираних само 0,3 одсто". Pa to je 6,9:0,3= 23 puta veci pad od ocekivanog. Kome da verujemo, Jovani Rabrenovic ili Jorgovanki Tabakovic?!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.