Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КАКО ЖИВЕ НАУЧНИЦИ У „ВАТРЕНОМ ОКУ”

Строга изолација је најгора

Од четири лабораторије најопаснија је прва за пријем узорака потенцијално заражених пацијената у којој научници раде са живим вирусом пре него што га убију топлотом
Поздрав од стручног тима из „Ватреног ока” (Фото: приватна архива)

Под руководством шест научника из кинеског града Вухан, 46 наших истраживача из десет научних институција прошли су успешно једнонедељну обуку у „Ватреном оку”, највећој и најсавременијој српској лабораторији за испитивање вируса корона, смештеној у Клиничком центру Србије. У уторак су за 24 часа, колико лабораторија без престанка ради, обрадили више од 1.000 брисева пацијената за које се сумња да имају ковид 19, а капацитет „Ватреног ока” је до 2.000 узорака дневно, објашњава за „Политику” др Јелена Беговић, координатор у лабораторији и директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду.

Она и неколико научника, добровољаца за рад у „Хуо-јан националној лабораторији за молекуларну детекцију инфективних агенаса Београд” кроз лична искуства покушавају да дочарају војничке услове живота и рада у протеклих недељу дана. Лабораторија се простире на 750 квадратних метара и има четири мање просторије, а рад је веома ризичан.

– Зато је ниво заштите истраживача у њима на трећем степену, што значи да унутра раде обучени у скафандере, у рукавицама, наочарима и визирима, које не скидају по седам, осам сати. Онда та смена иде на кратку паузу за ручак и после сви се поново облаче у заштитну опрему да одраде бар још неколико часова. Научници су у лабораторији око 12 часова дневно, а ја од 8 до 24 часа. Ова пандемија нам је демонстрирала колико је битно улагање у здравство, просвету и науку и колико су глобално друштвени системи осетљиви на овакву врсту изазова. Надам се да ће то имати на уму сви они који у будућности буду опредељивали буџет за три наведене области – каже др Јелена Беговић.

Прва соба се сматра најопаснијом и служи за пријем узорака који  нису инактивирани, што значи да вирус, уколико је присутан, није доведен у стање да не може да нашкоди окружењу. Научници прво топлотом убијају вирус, па одмах затим преко бар-кода проверавају да ли је узорак који је дошао у лабораторију у складу са оним што је пријављено од стране домова здравља, градских завода за јавно здравље и са клиника. Тај јединствени број се пореди са ковид 19 базом података коју води Институт „Др Милан Јовановић Батут”. Онда узорак улази у трећу лабораторију „Ватреног ока” која је, такође, потенцијално опасни извор заразе. Ту научници изолују нуклеинске киселине и припремају узорак за последњу фазу у четвртој лабораторији. Она подразумева умножавање дела генетичке информације вируса и показује позитиван резултат уколико је пацијент заражен CoV-2 вирусом. У другој лабораторији се обавља припрема раствора за све анализе. Др Беговић напомиње да је Пекиншки институт за геномику, донaтор дела опреме, „Ватрено око” направио буквално као фабрику у којој на траци мора све да функционише без грешке.

– Ми у Србији нисмо баш на то навикли и компликовано је да се буквално све карике уведу у другачији систем од оног који сте досад познавали. На пример, одређена су само два термина када узорци треба да се допреме у „Ватрено око”, а ево недељу дана стижу и ван тог времена. Наравно да их прихватамо, уигравамо се – истиче Јелена Беговић и додаје да се не сме заборавити да је, поред Кинеза, за отварање комплекса заслужна Влада Србије.

Научници који су после напорне смене били расположени да говоре за наш лист пре свега истичу запањујућу несебичност својих колега у пружању искуства и знања за борбу против вируса. Многе од њих данима мучи несаница која их, како каже Беговићева, после свeг стреса и ризика у лабораторији снажно пригрли у хладној хотелској соби, у којој је сваки од њих понаособ смештен.

– Ништа није тешко када човек увече дође кући међу своје и том породичном атмосфером напуни истрошене батерије. Али овако строга изолација је најтежа од свега – признаје главни координатор „Ватреног ока”.

Сан ових дана бежи и од др сци. мед. Владана Чокића, научног саветника са Института за медицинска истраживања, па одаје велико признање истраживачима који су се предано посветили том подухвату свесни да ће, до даљег живети одвојено од породица. Додаје да би био ред да надлежна министарства тај труд награде већим улагањима у науку и медицину у Србији. Каже да су сви били упознати са методологијом рада, али се никад нису срели са тако масовним испитивањима и да први пут користе роботе и то у условима високог нивоа заштите.

– То је друга димензија рада и захтева обуку и уходавање, али нам предзнање свакако доприноси бржем сагледавању проблематике што су и кинески инжењери на обуци приметили – наглашава др Чокић.

За његову колегиницу др Мању Зец, вишег научног сарадника,

рад у „Ватреном оку” је „изазов и задовољство, уз истовремени

осећај да доприносе општем добру”. Она има само речи хвале за начин на који су научници изоловани од околине и сматра да су уз опрему коју су добили максимално заштићени, а да је, истовремено обезбеђена висока специфичност резултата тестова који, сем тога што су позитивни и негативни могу бити и „слабо позитивни”, што тражи додатне потврде.

У тиму је присутна динамична и подстицајна атмосфера, те ми самоизолација не пада тешко. Узорци константно пристижу, ради се дан и ноћ, али је мотивација јака па и време пролази веома брзо – истиче др Зец.

Др Милица Тошић, научни сарадник Института за медицинска истраживања, признаје да је заштитна опрема мало напорна за ношење, али и да су у њој заиста безбедни.

– Изолација ми не пада тешко, у слободно време се чујем са породицом и одмарам како бих била сконцентрисана следећег радног дана. Драго ми је што сам део овог тима, што могу да помогнем и притом стекнем ново искуство – искрена је др Тошић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Сава
Шта рећи осим БРАВО
stari doktor
Bravo, drage kolege, ponosim se vama, kao da se vraćate u pionirska vremena Pasteura i Kocha i naših lekara u vreme epidemije pegavca 1915 godine.
Nemanja
Vatreno oko-da se najezis
nevezano
Ako je na naslovnoj strani štampanih novina Tito, onda se mora naći i na naslovnoj strani sajta. Osnovno pravilo novinarstva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.