Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СМРТИ ЈОСИПА БРОЗА

Апсолутиста који је пажљиво гајио свој култ личности

Савршено баратајући женама, народима и народностима, великим силама, афричким егзотичним диктаторима, дисидентима, пиштољем и стругом, Јосип Броз Тито је, на дан када је преминуо пре четири деценије, никада живахнији. Црвени нису веровали у живот после живота, али Тита све чешће помињу, ритуално га позивају да васкрсне или га проклињу. Неки с носталгијом, неки с патолошком мржњом. Међу последњима нарочито се истичу његова политичка деца, као и деца њихове деце. Пресвукли су шињеле, опрали своје биографије и уништили досијее.

Оспоравају му идентитет, величину и идеју, али је парадоксално да је, од распада његове творевине, друге Југославије, апсолутиста који је пажљиво гајио свој култ личности, током ужасних ратних и транзиционих година – зар је већ прошло четрдесет – остао не само балкански, већ глобални суперстар.

Како је један од хероја Другог светског рата и лидер покрета несврстаних, човек који је једини био способан да Србе и Хрвате држи у козарачком колу више од три деценије, а да они у том идиличном, затвореном кругу једни другима не одгризу руке, а потом постао једнако омражен и код једних и код других, попримио обрисе типичног јунака популарне културе?

Таложећи на себе контроверзу за контроверзом, још од времена када је, као аустроугарски војник, ратовао против Срба у Великом рату, а потом у Москви постао перспективни члан Коминтерне, почистио је своје партијске другове, неке цинкарењем, неке метком у чело, наметнувши се као једини играч способан да консолидује Комунистичку партију Југославије. У слободно време заводио је жене, једнако успешно као народне масе, нарочито Србе.


Јованка и Јосип Броз у Политици 1969. године (Фотодокументација Политике)

Нису му одолеле ни 1937. године, када се с Ивом Лолом Рибарем појавио у „Руском цару”, зализане косе, у белом оделу и са златним прстеном. Бравар из Кумровца с манирима хабзбуршког грофа, био је необичан вођа радничког покрета: хедониста и манипулатор, шармер и вођа устанка против нациста, командант победничке Народноослободилачке војске, а затим сурови револуционар који је успоставио власт не либећи се да ликвидира идеолошке противнике.

Али, ореол хероја Другог светског рата био је његов заштитни оклоп којим је створио социјалистичку Југославију. На овим уклетим и далеко ширим пространствима тешко да ће се појавити такав политичар који савршено разуме односе снага у свету. Совјетима и Западу, новим архинепријатељима, била је потребна тампон зона, екстериторија коју ће контролисати харизматични вођа.

Титу вероватно нису мерили коефицијент интелигенције, али би апарат прикачен на њега вероватно експлодирао. Многи ће рећи како је он само војник среће и историјских околности, али како објаснити да је хрватски комуниста током четворогодишњих ратних операција створио моћну армију и идеолошки клуб састављен од Коче Поповића, Пека Дапчевића, Милована Ђиласа, Леке Ранковића, Крцуна, Добрице Ћосића, Моше Пијаде, Владимира Назора, Мирослава Крлеже? Оно што је остало енигма, да ли је ликвидирао Саву Ковачевића и Иву Лолу Рибара, само га је још више, за живота, од маршала претварало у мит.

Ко би други изашао неоштећен после сукоба са Стаљином када се догматски коминтерновац изненада пресвлачи у пожељног комунисту за Запад, стварајући сурови логор за отпаднике на Голом отоку? Наравно да Тито није тражио од Американаца да га позову да доручкује кроасане у Белој кући, већ је за глобалним коцкарским столом максимално подигао улог. Милијарде долара захвалности, наравно бесповратне, Тито не троши на виски – већ га је имао довољно – већ гради индустријске центре и спољнотрговинске фирме с мрежом експозитура широм света, у чијим представништвима раде једнако способни техно-менаџери и агенти моћног обавештајног холдинга, спољне обавештајне службе.


С британском краљицом Елизабетом Другом на свечаном пријему у Старом двору, октобар 1972. године (Фото Танјуг/Живорад Вучић)

После смрти Јосифа Висарионовича и доласка на власт Никите Хрушчова, Тито се мири са Совјетским Савезом, али идеја с Јалте о Југославији као слободној ектериторији остаје, што је значило да је Тито изабран за њеног доживотног управника.

Оснивањем Покрета несврстаности, он окупља некадашње ослобођене колоније по Африци и Азији како би их држао на довољном одстојању од Руса, да би Американци остали задовољни, али и довољно далеко од Американаца да му друг Брежњев не улети с тенковима и прекине романтичну идилу меког социјализма. Али Тито се није клатио на жици, већ је плесао по њој, не либећи се да Брежњева, по традицији совјетских другова, пољуби у уста, нити да у Белој кући, како пред Кенедијем, тако и пред Никсоном, лежерно запали томпус и дуне им у лице.

С учвршћеним положајем несврстаног Френка Синатре леве оријентације, на унутрашњем плану спроводи експеримент радничког самоуправљања, индустријализације земље и јачања научних центара, уз своју омиљену забаву – развој кинематографије. Како је волео вестерне гледао их је заједно с Батом Живојиновићем, његови идеолошки спин доктори стварају специфични жанр – партизанске вестерне који се данас сврставају у филмске класике. Уосталом, пре неки дан су поново репризирали „Партизанску ескадрилу”. 

Међутим, либерални уметници су незадовољни и стварају црни талас, филмски правац који експлицитно критикује не само партизанске филмове, већ и стање у друштву. Иако неки од режисера постају неподобни, неки прогнани, а неки забрањени, два кључна филма – „Кад будем мртав и бео” Живојина Павловића и „Скупљачи перја” Саше Петровића – доживљавају светску славу.


Лидер СССР-а Леонид Брежњев и Јосип Броз поздрављају народ на улицама Београда, септембар 1971. године (Фотодокументација Политике)

Павловић добија „Златну арену” у Пули за најбољи филм, иако потрага за срећом Џимија Барке у блату сиромашних предграђа, уз завршну сцену убиства у сеоском клозету, представља јасну алузију на слику тадашње Југославије. „Скупљачи перја” добијају награду у Кану, а филмски комитети га кандидују за Оскара. Шта је знао Тито? Да је много боље да своје највеће критичаре окити наградама и доделио им виле, како се не би осећали ускраћено у свом контрареволуционарном раду, што је био случај с писцем и оцем српске нације Добрицом Ћосићем.

Дашак демократије у култури пажљиво је контролисан кроз такозвану велику илузију, што холивудске звезде доводи на Фест, а затим на Брионе. Није ли се Софија Лорен сунчала поред њега, а Роберт де Ниро, путујући Југославијом, окопавао парадајз у близини Ниша?

Али свака врста велике побуне која би довела у питање Титову ауторитарност угушена је сурово. Тако су шездесетосмаши, пожелевши црвенији универзитет од Титове школе мишљења и нешто више комунизма који је у себи потискивао и сам маршал, постали пропали хипици који утапају револуционарну тугу у кафанама, праћени агентима Удбе или Титовог омиљеног КОС-а, војне обавештајне. Ваљда је зато Љубиша Ристић постао тако велики редитељ, спроводећи позоришну револуције која вечно тече. Наиме, имао је чудан осећај да му је нечија буба у уху.


С глумцем Кирком Дагласом на Брду код Крања (Фото Архив Музеја 25. мај)

Да ли је братство и јединство било лична Титова утопија или стратешки план којим је желео да уништи Србе, по старој доктрини Коминтерне? Можда је наговештај те тезе необична смрт Слободана Пенезића Крцуна кога Срби данас сматрају суперхеројем, иако је водио операцију хапшења Драже Михаиловића, а Михизу признао да је исувише дуго прао руке у српској крви. Или је стављање у кућни притвор Леке Ранковића било завршница Титовог великог плана? Али нису ли управо Срби и њихови кадрови ентузијастички подржавали Тита, како током НОБ-а, тако и после силних привредних реформи и партијских конгреса и чистки?

Његовом спектакуларном сахраном као да је свет желео да поручи да је с Титом умрла у Југославија. И као да је то, растанком с Јованком Броз, Српкињом из Лике, предосећао и он сам. То није била његова, већ нечија одлука, која је симболизовала крај сна да народи и народности 35 година могу живети заједно, а да једни другима не проверавају крвну групу. Експерименту Југославија, као лепом место за живот, истекао је рок трајања.

Дошли су принудни извршитељи. Титова политичка деца учинила су све да наредне генерације, наша деца, помисле како смо све сањали: црвени пасош, викендице и бесплатне станове, „Генекс” и Микија Савићевића, „Енергоинвест” и телевизоре ЕИ „Ниш”, „фиће” и „југа”, Нови Београд, бесплатна летовања у фабричким одмаралиштима, „Вишњу на Ташмајдану”, ИМТ и „Змај”, „Прву петолетку”, „Корни групу” и „Индексе”, Лепу Лукић и Тому Здравковића, Драгана Бабића и „Кино око”, „Невен” и „Опстанак”, Ричарда Бартона у „Сутјесци”, левиске у Трсту, Зану Нимани и „Додирни ми колена”. Те успомене морају постати и остати јерес како би се помислило да је овакав живот какав живимо једини могућ, а да је Тито синоним за безвредне споменике од бронзе, бачене у складишта.


С глумицом Софијом Лорен и Јованком Броз: јахта „Звезда” (Фотодокументација Политике)

Његови унуци нису покуповали фабрике и постали тајкуни. Јованка Броз је годинама живела у беди, у кућном притвору, како не би проговорила о њему, њој и Југославији. Титова последња жеља била је да почива у Београду, у граду у ком је подигао устанак против нациста и где је живео и владао. Вероватно је био садиста. Ваљда је желео да и мртав подсећа Србе ко је крив за њихову судбину. Толико је уништио економију СФРЈ да је била моћнија од Португалије, Грчке, Ирске и свих земаља некадашњег Варшавског пакта када су провириле иза гвоздене завесе.

Његови пионири скинули су црвене мараме с врата и ставили их преко лица. Мртав, никоме потребан, био је идеалан кривац за пакао који је уследио. Зашто га се онда сећамо? Можемо ли га замислити како му долазе трећеразредне бриселске бирократе или заменици помоћника државног секретара и условљавају га било чиме? Када би устао и то видео, поново би умро! Кинези, уосталом, знају зашто су купили некадашњу политичку школу у Кумровцу и читаву околину.

Сурово шармантан или шармантно суров био је један од највећих и најинтригантнијих политичара епохе. Мрзели га, волели или били равнодушни поштено је признати: И после Тита – нико!

 

Коментари67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan T
Nisam odmah hteo da nacinjem, da bi se slozili dokazi. Apologetski komentari dole, su u velikoj vecini na recimo, kako bi oni voleli da kazu, "zapadno-srpskom" iliti hrvatskom dijalektu. Od NACIONALISTI, pa preko metaloglodaca do Realono. Istorijska je cinjenica da su ljudi tog porekla "oslobodili" Srbiju od nje same. Njihov zet i vodja se najbolje osecao medju njima, a oni su ga cuvali i brane i danas. To je dirljivo, ali za to i za huligane u Srbiji vise mesta nema. Vidite, mozda ima u RS.
Леон Давидович
@ Miloš Прву Југославију су срушиле силе Осовине агресијом, зар и то неком није јасно. Међутим, Југославија је наставила да постоји у континуитету јер силама Антихитлеровске коалиције није падало на памет да признају резултате окупације сила Осовине. Титов политички програм наравно био је наставак постојања Југославије само са променом друштвеног уређења и то се догодило.
Miloš
Meni eto nije jasno. Jer recimo, svi znamo za kako su Hrvati u aprilu 41. dočekali Hitlera. Ta slika je više nego simbolična i dosta je govorila u toj i takvoj Jugoslaviju. A i o onoj drugoj. Da ne pominjem kako je Jugoslavija bila na korak da zaista i postane članica sial Osovine.
Realono
Jugoslavija je prije II svajtskog rata bila agrarna zemlja,industrija nula(O).II svjetski rat je unistio i ono malo jada sto je bilo.Tito je naslijedio rusevinu,stanovnistvo mahom nepismeno,ni jednog strucnjaka za neku privrednu granu.Tito je Jugoslaviju podigao na zavidan nivo u odnosu na susjedne zemlje,kako je znao i umio.Doveo je strane firme,u Kragujevac FIAT,Sarajevo Volkswagen,Priboj FAP (Mercedes)itd,itd.Mi svojim rukama nismo mogli ni LOPATU napraviti.NEDAO NAS BOG NIKOM.
sitne stvarcice u odnosu na Titove fabrike
@Radmila Misic : To o cemu Vi pricate to su zaista "sitne stvarcice" koje se apsolutno ne mogu uporedjivati sa pravim i veoma brojnim fabrikama u Titovoj epohi. Toliko, brojnim, da ih novi politicari u zemljama, sad bivse Jugoslavije, nikako ne uspjevaju sve unistiti.
Radmila Mišić
Izvinite, pre 2. svetskog rata imali smo fabriku aviona "Ikar" (odneta u Mostar), "Merimu" u Kruševcu (osnovana 1839.), prva moderna robna kuća na Balkanu je bio "Mitić" u Beogradu, postojale su fabrike šećera (u Beogradu i Vojvodini) tekstilne fabrike u Paraćinu, Vučju, Leskovcu itd. Jel'vas čika Kardelj ubedio da smo pre dolaska komunista živeli na grani i hodali četvoronoške?
koliko je bilo drzavnika na sahrani Tita?
I jos nesto prije zakljucka o velikom i karizmaticnom vojskovodji i svjetskom drzavniku Josipu Brozu Titu : kad se to dogodilo (nikad!) da je toliko najeminentnijih drzavnika prisustvovalo sahrani nekog svjetskog drzavnika kao sto se okupise na sahrani druga Tita?
ZIVIO, DRUG TITO!
Nego, da mi polako privodimo kraju ovo razglabanje o karizmaticnom drugu Titu, koji nam podari lijep i pristojan zivot dok ne umrije. Poslije njega na scenu stupi Slobodan Milosevic koji je mislio da bi, mozda, on bio novi Tito. Ne znam samo sta su znacile parole Milosevicevih pristalica : "Slobo, slobodo!"?! On je donosio - slobodu? Od cega? Od koga, molim te? Jedno je sigurno : na zalost, nasu, Tito svjetski drzavnik, vise se ponoviti nece. ZIVIO, DRUG TITO! Smrt fasizmu - sloboda narodu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.