Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕХНОЛОГИЈА

Може ли да озелени црвена планета

Ослобађањем у атмосферу угљен-диоксида који је заробљен на половима планете могла би да се подигне температура површине, одледи вода и омогуће услови за раст биљака
Захваљујући развоју технологије човек ће у будућности крочити на Марс (Фото НАСА)

Научници годинама размишљају да ли постоји начин да се сува и хладна површина Марса озелени како би била погодна за живот људи.

Идеја је толико популарна да је више пута коришћена као тема у научнофантастичним романима и филмовима.

Још није познато да ли је ова идеја спроводљива. Није познато ни да ли на планети постоје довољне количине угљен-диоксида који би, повратком из тла у атмосферу могао да створи заштитни слој од којег би и температура на површини Марса порасла.

Стручњаци још немају одговор на питање којом технологијом би то могло да се уради, али је Илон Маск, милијардер, власник „Тесле” и научни ентузијаста истакао да би то могло да се уради слањем нуклеарних бомби које би експлодирале на половима планете. Топлота која би се ослободила експлозијом ослободила би угљен-диоксид који је вероватно заробљен на половима Марса што би довело до стварања ефекта стаклене баште и подизања температуре на површини.

Данас поуздано знамо да на Марсу не живе Mарсовци, мада је могуће да под земљом живе одређене врсте микроба, преносе електронски медији.

НАСА и ЕСА више од 50 година планирају и спроводе роботске мисије кроз које су на површину планете спуштали возила која анализирају тло, сликају и шаљу податке назад на Земљу како би их научници проучили.

Данас је познато да је Марс некад имао јако магнетно поље које је временом ослабило, затим, некада су његовом површином протицале реке од којих су данас остали празни речни канали, а било је и језера која су такође пресушила. Сва та сазнања променила су и наш начин разумевања ове планете и заинтересовала велики број научника који данас проучавају податке који свакодневно стижу.

Научним истраживањем утврђено је да је велики део угљен-диоксида ове планете одлетео у свемир, а мала количина која је остала могла би да се врати у атмосферу.

Атмосферски притисак на Марсу је око шест милибара, то јест свега пола процента притиска који влада на површини Земље. Угљен-диоксид се налази на половима у виду гаса који су апсорбовале реголитне стене. Притисак преосталог гаса мањи је од 100 милибара, док би само 20 милибара од укупне количине могло да буде пуштено у атмосферу. Иако је то мала количина, она је велика у односу на свега пола милибара атмосферског притиска планете тако да би могла да је загреје и да одледи залеђену воду.

На Земљи има довољно угљен-диоксида – његова количина знатно је увећана сагоревањем фосилних горива. Међутим, да би озеленели површину Марса, не би био довољан сав угљен-диоксид који је човек створио од почетка своје историје. За озелењавање било би потребно милион брегова, дугачких на километре широм Марса, пуних угљен-диоксида.

Други начин озелењавања без употребе велике количине угљен-диоксида јесте стварање и пуштање у атмосферу гасова који се стварају кроз ефекат стаклене баште који би лакше ослобађали температуру. Ипак, оба начина су сведена на ниво теорије, јер још немамо техничке могућности ни да пошаљемо људску мисију на Марс. Међутим, технологија вртоглаво напредује из дана у дан што даје наду да ћемо у будућности доћи до најбољег решења како да се безбедно преселимо на другу планету, али и да нашу што више очувамо за будућа поколења.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

glas razuma
Pre ce crvena planeta ozeleniti nego politicari pocrveneti.
Milan Stevančević
Угљен диоксид није гас са ефектом стаклене баште па је идеја о угљендиоксиду велика заблуда да не кажем превара. Диелектрична константа ЦО2 је нешто већа од јединице. Када би на Марсу цела атмосфера била испуњена ЦО2 ефекат био био као исти као без њега. Вода је једини елемент у природи са ефектом стаклене баште.
др Слободан Девић
Вода и није баш једини, али је свакако доминантан (35-70%) фактор. Угљен диоксид је следећи (10-25%). Мислим да заблуда потиче од чињенице да количину водене паре не можемо нашим активностима значајно да мењамо док количину угљен диоксида (сагорфевањем фосилних горива) можемо. Са друге стране, без угљен диоксида, биљке не би могле да врше фотосинтезу, а то је први процес претварања сунчеве енергије у основу свих биолошких процеса на земљи - глукозу. Прави проблем је у смањењу броја биљака ...
Јован
Нисмо способни да живимо ко људи ни на овој планети а камоли другој!
Dragan Pik-lon
Sta ako smo mi pobegli sa Marsa Nojevom barkom?Izbrisali smo iz podsvesti nasu visokotehnicku civilizaciju.Na Zemlji probamo sve jovo nanovo.Poceli smo od pecinske zajednice pa na dalje.To je valjda zbog soka sa klimatskim i drugim uslovima koje smo zatekli na Zemlji.Sami cemo''dogurati"' do sledece Nojeve barke.Ovaj put cemo poneti svu genetiku biljaka i zivotinja koju drzimo zaledjenu u brdima Svajcarske.Cekamo da se pojavi jedan svetski Carnojevic...!
Миљуш
Да се у чланку не спомиње Илон Маск,помислио бих да читам неку ретро сф причу с почетка ХХ в. Марс није ту где јесте,дакле мртав,без разлога. Његова гравитација је 1/3 Земљине, а она вам је потребна ако желите да задржите било какву атмосферу. Атмосфера вам је потребна ако хоћете било какав притисак на површини који воду може држати у течном стању. Процес губитка траје и данас са око 2 кг/с.Прављење радиоактивне прашине атомским бомбама свакако неће помоћи.Бавимо се озелењивањем ове наше планете

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.