Наплата новчаних казни и после ванредног стања

Само у Београду је до сада осуђено 1.300 грађана због кршења полицијског часа, а у целој Србији око 5.500 људи. На основу Уредбе о ограничењу и забрани кретања, изречене су им казне од 50.000 до 150.000 динара, а некима је минималан износ ублажен на 25.000.

Укупна вредност изречених новчаних казни у свим судовима за прекршаје у Србији је око 250 милиона динара. Само Прекршајни суд у Београду досудио је 56 милиона динара. Од тога је до сада наплаћено тек 1,4 милиона.

Мали је број грађана који су своје казне платили одмах или су тражили да им се омогући плаћање на рате па су већ уплатили прву. У највећем броју случајева казна није извршена, већ је сваком осуђеном речено да има право жалбе Прекршајном апелационом суду када буде укинуто ванредно стање. Тада више неће важити уредбе о ограничењу кретања, па су се већ појавила нека „тумачења” да ове казне неће моћи да буду наплаћене.

Правници објашњавају да ће жалбени суд примењивати одредбу Кривичног законика која се односи на прописе са ограниченим временским трајањем. У такве прописе спадају и уредбе које у ванредном стању имају снагу закона.

– Основно правило је да се примењује онај закон који је важио у моменту када је дело учињено. Без обзира на то што уредбе неће бити на снази када је прекршај учињен, оне ће се примењивати све до правоснажности сваке пресуде – каже наш саговорник.

Прекршајни апелациони суд може у сваком појединачном случају да потврди, преиначи или укине одлуку првостепеног суда. Може и да преиначи само одлуку о казни, тако што ће да повећа или да смањи досуђени износ. Поједини правници наглашавају као аргумент „примену блажег закона”. Међутим, овде није реч о изменама закона него о посебним прописима који су важили само у периоду ванредног стања.

– Не сматра се да је за окривљене „блаже” оно време у коме тих уредаба нема. Јер, њихови прекршаји не би ни постојали да није било ванредног стања и да нису донете уредбе које су на снази одређено време. То што је неко шетао пса у време када то није било дозвољено на основу уредбе – не значи да није учинио прекршај зато што ће од момента укидања ванредног стања бити могуће шетати пса у било које време. Исто важи и за излазак на улицу после 18 часова или одлазак у шетњу у девет ујутру ако сте старији од 65 година – објашњавају правници.

Став три члана пет КЗ говори управо о примени прописа са ограниченим временским трајањем: „На учиниоца кривичног дела које је предвиђено законом са одређеним временским трајањем примењује се тај закон, без обзира на то кад му се суди, ако тим законом није друкчије одређено.” Зато се ниједан од окривљених не може у будућем жалбеном поступку позвати на то да је престало ванредно стање и да је укинута уредба по којој је осуђен пред првостепеним судом.

– Исто важи и за тешко дело против здравља људи, које постоји ако је већи број особа оболео због преношења заразне болести или је у бар једном случају наступила смрт, као што је на пример случај са окривљеним директором геронтолошког центра у Нишу – објашњава наш саговорник.

Иако новчане казне нису мале, наглашава да су оне ипак лакше за грађане него затвор. Ипак, и на прекршаје се примењује одредбе о временском важењу прописа из Кривичног законика, који је „лекс генералис” у односу на Закон о прекршајима.

Судови за прекршаје раде без престанка. Неки су због дрскости осуђени на максималне казне од 150.000 динара, али је у највећем броју случајева изречена минимална казна од 50.000. У спорним ситуацијама полиција најпре телефоном позива дежурног судију и пита да ли је случај за привођење, па су тако многи грађани прошли само са упозорењем и пратњом до куће.

Постоји и могућност амнестије

Наплата новчаних казни изречених у прекршајним поступцима мора бити извршена ако жалбени суд потврди пресуде у законском року, кажу правници, осим у једном случају – ако би Народна скупштина, после укидања ванредног стања, донела закон о амнестији.

Скупштина може да процени да је потребно донети закон којим ће ублажити новчане казне, на пример за 50 одсто. Могла би чак потпуно аболирати све учиниоце прекршаја, што не би било оправдано, због већине грађана који су се придржавали прописаних мера.