Најпре ударају на децу

Пола века смо били под једнопартијском диктатуром. У једном периоду, током Другог светског рата над нама је владао Хитлеров фашизам. Прва мера фашизма у мом селу била је да претуку свештеника и убију насред улице самосталног демократу. Друго им је било скидање уличних табли с именима наших великана (краљица, краљева и четири војводе), а треће је било парадна прослава рођендана фирера, вође. У паради су на челу била оружана деца (четврта одлика фашизма), а за њима су ходали чланови специјалних, заклетих јединица, есесовци.

Заклети и у заносу, правом трансу, били су и поданици фашизма.

Тешко је раздвојити фашизам од ма ког другог једноумног, једнопартијског друштва. Ми смо после ослобођења (1944) ушли у једно антинационалистичко, дакле не фашистичко стање, али је остао политички монопол.

Године 1947. дође пријатељ нове Југославије, амерички писац, Словенац, Луј Адамич да спрема књигу о Титу „Орао и корење”. Овај добронамерни гост буде позван на конгрес народног фронта. Оно што је тамо доживео, реалистички верно је описао у књизи. Кад је маршал изашао на говорницу, дочека га громогласни аплауз. Он се конгресу обрати у духу етикеције тога доба са, „Другарице и другови”. Другарски скуп му одврати још жешћим аплаузима, повицима, кликтањем, паролама и песмицама („Друже Тито, ми ти се кунемо, да са твога пута не скренемо!”). Вођа покуша да отпочне говор, новом етикецијом, али му неколико стотина усхићених кликтача не дозволи да отпочне говор. Луј Адамич је седео у првом, почасном реду и запањен открио да је ова акламација трајала преко пола сата.

Питао је своје домаћине, да ли они знају да је то неумерено. Он сам се сећао да је тако дуге акламације италијанском Дучеу приређивала његова конгресна руља... Адамича су гледали као паралисани, а књига „Орао и корење” никад није преведена !

После раскида са Стаљином, Тито је отпочео кротити такве изливе заноса и заклетости. Фељтонисти последње две деценије прећуткују да се Тито све више окретао социјалдемократској мери разума у политици и психологији. У Београду, нарочито, родио се специфичан либерализам. Он је узео маха по свим редакцијама и у свим круговима у недрима интелектуалне заједнице.

* * *

Занос и заклетост у политици, први су симптоми ултрадесне и ултралеве оријентације. Иначе, парламентарне дворане су у већини земаља полукружно распоређених седишта. И кад би се заоблиле у круг, ултрадесничари би седели поред ултралевичара. Нико не би могао да их разликује једне од других. Тако је пре 40 година, у време јунске побуне студената међу многим активистима антибирократског покрета кружио термин „црвени фашизам”... Њим је обележавана нападна сличност свих ултрашких идеологија.

Бојим се да услед серије пораза, неуспеха, ратних и привредних сломова, код нас у Србији не овладају опет заклети људи заноса. Тачно речено бојим се и фашизма и црвеног фашизма. Све политичке снаге, чак и оне с повишеном температуром, тврде да су демократске (неке мање, неке више), и љуто реагују на страховања од фашизма. Како ћемо их тестирати да ли нам доносе најумоболнију тековину двадесетог века, нацизам, фашизам? Не по њиховим ударним групама него по општем стању духова у народу.

Тридесетих година двадесетог века, у Немачкој је дошло до привредне кризе, до казана за гладне и незапослене раднике. Трећину гласача узимале су социјалдемократе, не много мање комунисти... Наоружана и разбијачка десница није преваљивала више од трећине посланика у парламенту. Тада су психоаналитичари, предвођени др Ерихом Фромом, страхујући од победе неразумног фашизма, испитали тајне мисли јавног мњења... Постављали су привидно неполитичка питања о породици, васпитавању деце, милошти и кажњавању малих створова... Кад су сабрали све одговоре и проценте, и сазнали да је више од половине родитеља у тадашњој Вајмарској републици присталица физичког кажњавања деце, одмах су они, испитивачи, емигрирали из тамног вилајета... Знали су да су шансе фашизма силне.

А тај тест код нас? Данас? У емисији Оље Бећковић, педагози су нам саопштили један наоко безазлени податак: „Код нас, 24 одсто деце основаца изложено је насиљу!”.

Скоро четвртина мрачњака! Боже саклони. Јер те кукавице најпре ударају на децу.