петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 08.05.2020. у 13:08

Необележена годишњица пробоја Сремског фронта

(Фотодокументација Политике)

У  завршним  операцијама  савезничких  снага на нашим  просторима у  Другом  светском  рату и садејству Црвене армије  и  Народноослободилачке  војске  Југославије (Југословенске  армије) од  јесени  1944.   до  пролећа 1945.  године, историјски  су најзначајнији:   ослобођење  Београда  и  пробој  Сремског  фронта.

Овим историјским  успесима  савезничких  снага, уз ослобођење  тих  простора  наше  земље,  посебно  је  значајно  што  је  спречено   некажњено  повлачење  окупационих  снага фашистичке  солдатеске  и  њихових  сарадника, наших  издајника,  Љотићеваца  и  оних   четника  Драже  Михајловића  који  су  окрвавили  своје  руке  о  свој  народ – злочиначке  кољачке  тројке  и  слични.

Наиме,  Сремски  фронт  су, на  линији  од  ушћа  реке  Дрине  у реку Саву   до  ушћа  реке  Драве  у реку  Дунав са  Босутом  као  природном  препреком,  успоставили  Немци  како би спречили  или  успорили  продор  снага  НОВЈ   ка  западу. Снаге  НОВЈ,  односно  Југословенске армије,  12. априла  1945.  године,  величанственим  нападним  дејствима  успеле су  пробити  Сремски  фронт  и  наставити  пробој  ка  западним  границама  Југославије.

У  вишемесечним  борбама  за пробој  Сремског  фронта  погинуло  је  13400  бораца  ЈА,  1100  Црвеноармејаца, 630 Бугара  и 163  борца  бригаде  „Италија”.

У  знак  захвалности  за  њихово  жртвовање и   вечни  спомен  на  херојска дела   свих   учесника  у  тој  величанственој  операцији  и  у  славу  величанствене  победе,  половином  осамдесетих  година  прошлог  века  у  Адашевцима  код  Шида,  подигнут  је  монументални  споменик  „Сремски  фронт”.

Годишњица  ове  историјске  операције  (12. април)  уврштена  је  у  календар Управе  за  традиције  Владе  Републике  Србије  и  у  календар  Републичког  одбора  СУБНОР-а  Србије  и  тим  поводом, сваке године од  отварања  спомен-обележја  до ове  године  на  простору  спомен-обележја  организоване  су примерене  комеморативне  манифестације  уз  присуство  поштовалаца  из  свих  крајева   бивше  Југославије.

Ове  године из  разумљивих  разлога  то  није  било  могуће али  је  необјашњив  изостанак    пригодних  обраћања  тим  поводом,  представнка  владе  и  СУБНОР-а  Србије  у  медијима,  што је повод  овом  јављању.

Мићо  Грубор
Београд

Коментари25
b09e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

М. Ст. И. of St. George
Не може се превидети да је Сремски фронт на неки начин предсказао будућност Југославије. Партизани су се са немачким окупатором успешно носили у герилској борби ("шумска лига"), али не и у фронталном, масовном суочавању са озбиљном војном силом, организационо развијаном вековима ("светска лига"). Слично томе, YU je posle 1945. напредовала све док се волунтаристички обнављала - али када се суочила са озбиљном светском конкуренцијом (и политичком, не само економском), доживела је болно отрежњење.
Бранислав Станојловић
Они необучени српски студенти и гимназијалци које Тито посла тамо да их искусне швапске трупе истребе не смеју да се забораве.
Dr Slobodan Devic
Kada sam 90-tih razgovarao sa jednim od mojih omiljenih profesora o nasoj buducnosti, bio je kategorican: "Nemamo nikakve sanse. Nismo se pomirili." Interesantno je da su njegovog oca u prolece 1945-te sacekala dva operativca OZNE ispred zgrade u kojoj je ziveo, odveli u nepoznatom pravcu, i od tada mu se gubi svaki trag. I pored toga sto moj profesor nije znao gde mu je otac sahranjen (verovatno bacen u neku jamu) moj profesor im je bio oprostio ...
Tasa
Price o nacionalnom pomirenju posle 75g opasne su floskule. Zna se kako smo prosli devedesetih. Prilikom poslednje posete Beogradu buduci kralja UK pr. Carls, odrzao je govor u Skupstini i potvrdio da Britanija ima poverenja jedino u Tita i njegovu antifasisticku borbu, dok su drugi oklevali ili otvoreno saradjivali s nacistima. Carls je osamdesetih sa Maklejnom obisao terene gde su se odigrala bitke na Neretvi i Sutjesci i zna sta se u JU desavalo. Sigurno je da Svet nece menjati istoriju WW2.
Dragan Jovic
Moj najstariji brat je ucestvovao na Sremskom frontu On kaze da nije mnogo pritiskano da se posto poto probije Bilo je komandanata koji su i to hteli Ali ne vidim da iko kaze zasto je uspostavljen Sremski front Pa da Nemacka vojska koja se povlacila iz Grcke preko Sarajeva uspe da se izvuce I tako je i bilo Nazalost
deda dušan
Мој стриц је био на Сремском фронту и причао ми је сва је све тамо доживео и као је на силу отеран на Сремски фронт. Било , не поновило се.У књизи "Књига о Милутину" Данка Поповића је врло лепо написана реалност и сва несерећа српског народа.Требало је смањити и сломити младост а са тим и бројачано стање Срба у будућој држави Југославији. Послата је српска младеж на сремску кланицу без икакве војне обуке. Истина је данас написана у споменику палим на Сремском фронту.
DedaMiča
Koliko je srpske omladine, mlađe od 21 gidine, povedeno preko Kosova u Albaniju? Ako neznate, 35000. Koliko njih, tih heroja, se vratilo u Srbiju? Ako ne znate, oko 7000. Pametnom dosta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља