У завршним операцијама савезничких снага на нашим просторима у Другом светском рату и садејству Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије (Југословенске армије) од јесени 1944. до пролећа 1945. године, историјски су најзначајнији: ослобођење Београда и пробој Сремског фронта.
Овим историјским успесима савезничких снага, уз ослобођење тих простора наше земље, посебно је значајно што је спречено некажњено повлачење окупационих снага фашистичке солдатеске и њихових сарадника, наших издајника, Љотићеваца и оних четника Драже Михајловића који су окрвавили своје руке о свој народ – злочиначке кољачке тројке и слични.
Наиме, Сремски фронт су, на линији од ушћа реке Дрине у реку Саву до ушћа реке Драве у реку Дунав са Босутом као природном препреком, успоставили Немци како би спречили или успорили продор снага НОВЈ ка западу. Снаге НОВЈ, односно Југословенске армије, 12. априла 1945. године, величанственим нападним дејствима успеле су пробити Сремски фронт и наставити пробој ка западним границама Југославије.
У вишемесечним борбама за пробој Сремског фронта погинуло је 13400 бораца ЈА, 1100 Црвеноармејаца, 630 Бугара и 163 борца бригаде „Италија”.
У знак захвалности за њихово жртвовање и вечни спомен на херојска дела свих учесника у тој величанственој операцији и у славу величанствене победе, половином осамдесетих година прошлог века у Адашевцима код Шида, подигнут је монументални споменик „Сремски фронт”.
Годишњица ове историјске операције (12. април) уврштена је у календар Управе за традиције Владе Републике Србије и у календар Републичког одбора СУБНОР-а Србије и тим поводом, сваке године од отварања спомен-обележја до ове године на простору спомен-обележја организоване су примерене комеморативне манифестације уз присуство поштовалаца из свих крајева бивше Југославије.
Ове године из разумљивих разлога то није било могуће али је необјашњив изостанак пригодних обраћања тим поводом, представнка владе и СУБНОР-а Србије у медијима, што је повод овом јављању.
Мићо Грубор
Београд
