Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПСИХОЛОШКИ ПРОФИЛ ПАНДЕМИЈЕ У СРБИЈИ

Научили смо да чешће перемо руке

Најтеже нам је пала забрана „не дирај лице”. – Путовања је отказало 63 одсто испитаника. – Значајан пад у поштовању мера забележен на православни Ускрс 19. априла
(Фото Пиксабеј)

Колико нам је времена било потребно да послушамо савете лекара, почнемо да носимо маске и рукавице и држимо социјалну дистанцу? Које навике смо брзо, а које теже усвојили? Када смо се и због чега први пут опустили када је у питању самозаштитно понашање? Ово су само нека од питања за којима су трагали истраживачи Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду, који су урадили обимно истраживање под називом „Психолошки профил пандемије у Србији”.

Знајући да заустављање епидемије зависи од смањења физичког контакта међу људима и полазећи од добро познате чињенице да је свака промена понашања тешка – чак и када је добра за нас, као и да је за савладавање нових правила понашања потребно око месец дана, ауторе овог истраживања је занимало колико нам је било тешко да преко ноћи променимо понашање, преоријентишемо га на „пандемијски режим размишљања” и придржавамо се мера самозаштите.

Ако је судити према резултатима овог истраживања, у коме је учествовало више од 6.000 људи, највећа промена у понашању наших суграђана односила се на чешће прање руку, избегавање већих окупљања и провођење времена код куће. Чак две трећине испитаника одговорило је да у потпуности поштује савете лекара који се тичу појачане личне хигијене и избегавање социјалних контаката. Следећа значајна промена у понашању која је изазвана пандемијом ковида 19 тицала се отказивања путовања – 63 одсто испитаника рекло је да је променило своје планове због опасности од вируса корона и затварања граница. Стрепња, неизвесност и потреба да сазнају што више информација о пандемији корона утицала је и на чешће праћење вести – 42 одсто испитаника у овој студији одговорило је да много чешће прати информативне садржаје.

Анализирајући које навике се теже мењају, упркос опасности од новог вируса, аутори овог истраживања дошли су до закључка да трећина испитаника није променила своје потрошачке навике – купују на исти начин као што је то чинила пре пандемије. На индивидуалном понашајном плану најтеже нам је пала забрана „не дирај лице” – сваки десети испитаник признао је да и даље себе ухвати да додирује нос, уста и очи. Психолози нису били изненађени овим налазом јер је додиривање лица неосвешћена навика и, као таква, посебно изазовна и тешка за гашење. Осим тога, свака седма особа изјавила је да није у стању да поштује савет лекара који се тиче избегавања сваког контакта.

Истражујући колико нам је времена било потребно да се „дисциплинујемо”, аутори овог истраживања констатују да смо брзо успели да достигнемо висок ниво самозаштитног понашања – већ 15. марта почели смо да носимо маске и рукавице и били под пуном „ратном опремом” више од месец дана. Значајан пад у поштовању мера, односно опуштању, забележен је 19. априла, на православни Ускрс. Због чега? Пре свега због најдужег полицијског часа, који је трајао читава 84 часа и почео у петак 17. априла.

Тог дана почиње смањење самозаштитног понашања, које је логично – људи су затворени четири дана у кући и делује као да немају од чега да се штите. Осим тога, осећају се заштићено од вируса јер нису на улици. Оно што је обележило тај викенд јесте било и обраћање председника Александра Вучића, који је 18. априла најавио попуштање мера одмах након завршетка полицијског часа, то јест отварање занатских радњи и враћање грађевинских радника на посао. Чак је најављена и дозвола да старији од 65 година изађу из куће, што је до тог момента било најстроже забрањено. Такве званичне изјаве довеле су до субјективног осећаја да се ближи крај епидемије, што је грађанима измореним социјалним карантином био сигнал за опуштање.

Иако је извесно да смо исцрпљени од двомесечне бриге и неизвесности, стиче се утисак да је самозаштитимо понашање прешло у навику, а колико ће трајати, остаје да се види. Генерални утисак аутора овог истраживања јесте да су се више штитили они људи који су били више забринути. Међутим, занимљиво је да се они који су у првим фазама епидемије потцењивали озбиљност ситуације, данас више штите. Осим тога, показало се да је самозаштитно понашање значајно повезано са нашим осећањем смисла, а не са познавањем мера предострожности. То што добро познајемо мере самозаштите не обећава да ћемо се њих придржавати, јер се не плаше сви заразе у истој мери. Дакле, није важно да ли знамо да се заштитимо – то су научили и врапци на грани, колико је значајно да ношење маски и рукавица за нас има здравствени значај. Ако се плашимо инфекције и ако је сматрамо озбиљном, самозаштитно понашање је за нас сврсисходније него за некога ко осећа мањи страх од вируса корона.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Оперилице сапуном
Отказивање путовања услед затварања граница и увођења полицијског часа није промена у понашању. Социјално-психолошка истраживања нису тема експерименталне психологије. Неко је овде побркао лончиће, или је то можда, добра илустрација социјално-психолошког механизма својеврсне адаптације на општеважеће трендове у друштву?
Kondza
Neko pere ruke neko novac a neki peru ruke od svega.
Milan
Konacno se narod ugledao na svoje politicare,koji vec dugo "peru ruke" od pocinjenih nedela.
Slavko
Da li je protiv virusa jedini lek pranje ruku, neverovatno. Samo se to pomonje, izgleda da drugo resenje nemate, mi smo prali ruke i pre virusa. G-dine Kon I Vi svi iz kriznog staba treba da date ostavke i sacuvati iole dostojanstva,ako ga imate.
Milan
Blago nama imamo objasnjenje za sve, a imam utisak da niko nema pojma sta je korona.
сава
Погледах интервју са Аном Глигић,светски признатим вирусологом и врати ми се вера да има нормалних.Ко жели стручно и разумно тумачење о вирусу,најтоплије препоручујем.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.