Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како ће се опоравити домаћи хотелијери

Према подацима Удружења хотелско-угоститељске привреде Србије, за три месеца хотели остали без 230 милиона евра
(Фото Пиксабеј)

Домаћи хотели би, према најавама, требало да буду отворени до 1. јуна, али како ће се опоравити после ове здравствене кризе, тешко је предвидети, посебно када се ових дана чују прогнозе да је ова туристичка година практично изгубљена. Према подацима које је саопштило Удружење хотелско-угоститељске привреде Србије, од 12. марта до 30. јуна хотели су изгубили приход од око 230 милиона евра, а због изостанка страних гостију само у Београду око 130 милиона евра. У овом периоду је у хотелима отказан 2,1 милион ноћења, од чега 933.000 у главном граду. Страних гостију, по свему судећи, неће бити ни у наредном периоду, макар не у оном броју на који су навикли домаћи хотелијери, због чега ова индустрија тражи хитну помоћ државе.

У понедељак би у Привредној комори Србије (ПКС) требало да буде одржан још један састанак после кога ће се знати конкретнији подаци о томе које мере ће се примењивати за опоравак туризма и превоз путника. На састанку који је одржан пре два дана у ПКС, договорено је да ће у наредним данима бити формиране мање радне групе како би се у што краћем периоду донеле адекватне мере секторске подршке ради одржања ликвидности, што бржег покретања привредне активности и очувања радних места.

Из Удружења хотелијера и угоститеља су раније изјавили да опште мере подршке привреди, исплата минималца за три месеца и одлагање отплате кредита на исти тај период, као и кредити за ликвидност, неће бити довољни да се хотели и ресторани опораве од кризе. Према њиховим подацима, у Србији постоји 380 хотела, од којих 110 послује у Београду и укупно запошљава 14.500 радника на неодређено време и 5.000 на одређено време. Због неизвесности у туристичком сектору и штете која је настала, они су предложили да држава продужи подршку у исплати плата за додатна три месеца и одложи враћање кредита које су узели готово сви за реновирање и уређење хотела. Помињало се и то да се не плаћа порез на имовину у периоду када су хотели затворени, али је нереално да ће се држава одрећи ових прихода, будући да само један хотел са око 200 соба годишње у буџет по том основу уплати до 80 милиона динара. Туризам је глобално, чини се, у највећој кризи због последица ове пандемије. Најновија анализа Светске туристичке организације показала је да би због последица пандемије туризам у овој години могао да забележи пад између 60 и 80 одсто. Подаци из првог квартала ове године говоре да је број туристичких долазака смањен за 67 милиона, односно за 22 одсто. Финансијски губитак у прва три месеца износи око 80 милијарди долара.

То колики ће губитак бити у овој години, зависи од тренутка када ће бити укинута ограничења путовања и када би туристичка привреда могла да почне да се опоравља. Према овој анализи, пад од 58 одсто могао би се очекивати уколико забране путовања буду укинуте почетком јула, 70 одсто ако би се границе отвориле у септембру, а 78 одсто ако би се стање нормализовало до краја године. Ова анализа говори да би туризам у свету могао да остане и без 1,1 милијарде туристичких посета, док је између 100 и 120 милиона радних места у туризму директно угрожено. И у Србији је туризам претрпео огромну штету. Година је због одличних резултата кренула добро, очекивало се да ће бити можда и најуспешнија од 1989. Ипак, ова здравствена криза нанела је велике губитке, до сада само на основу девизног прилива изгубљено је око 300 милиона евра, а према неким проценама, туризам би до краја године могао да остане без милијарду евра.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin - Schwabenländle
Колико знам, у хотелима постоје четири разне цене, прва, номинална коју уствари ретко ко плаћа сем невиног ( "глупог " ) туристе, пише негде иза врата у соби. Друга нешто нижа, 14-30 % са госте који долазе посретством неке агенције, трећа, далеко нижа, и до 50 %, за госте великих агенција које често шаљу ( Београд под знаком ? ) госте. Четврта је рулет, ако је ХТЛ. празан добиће дневни гост велики попуст, ако је ХТЛ пун, платиће и више од номиналне цене. БГ хотели су прескупи,све прескупо
darko
Neće se oporaviti. Naše hotelijerstvo bilo je precenjeno i naduvano . Uz to je država pomagala raznim povlasticama i tako su ljudi ušli u iluziju da će se baviti turizmom . Manji hoteli su možda i najveći gubitnici jer su pohlepno pomislili da će pokupiti kajmak - malo uložiti ( u odnosu na velike hotele), a na konto intimnosti i posebnosti na neki način , uzeti čak i ponajbolje goste srednje klase turista . Sada su u buli a tek će da budu i država nema toliko para da ih spasi čak i da hoće
Petar
Veliki hoteli su već pokupili kajmak zato što jako dugo vremena nisu imali konkurenciju. Nije bilo tih manjih hotela, nije bilo izdavanja stanova na dan. Ko je hteo da dođe u Srbiju morao je da plati onoliko koliko su ti veći hoteli tražili. Lično ne vidim razlog zašto bi uopšte Srbija spašavala hotelijerstvo. Bez hotela narod može da živi. Bez industrije hrane recimo ne može. Kada se ekonomija opravi i kada se poveća potražnja neka investitori sami oporavljaju hotelijerstvo ako imaju interesa.
Muradin Rebronja
Najpre "use i u svoje kljuse"! Uz pomoc države i vaučera, može se računati na domace goste, kao zamajac i "predjelo". Naročito u banjama i na planinama i to u privatnom smeštaju (sobe, apartmani...) i u manjim hotelima sa 2 do 3 zvezdice. Mrka kapa za vece hotele sa više zvezdica, 4 i/ili 5, koji su uglavnom namenjeni stranim turistima. Pitanje je da li im se isplati uopšte i da otvaraju u toku ovog leta? Dinar ušteđen je dinar zarađen. Bez rezervacija, nema turista, nema para...a ima troškova.
Zoran
Ne znam zasto se kao reper uzima 1989. godina. Najuspesnije godine turizma u Jugoslaviji su bile 1987. i 1988. godina. Tih godina je Jugoslaviju posetilo oko 28 miliona turista godisnje. To znam jer mi je majka radila u, "Saveznom Sekretarijatu Za Privredu i Turizam", kao zamenica sekretara, sto mu dodje, nesto kao danas zamenica ministra, od 1982 do 1990 godine. To je danas misaona imenica za prostore bivse SFRJ. I dan danas cuvam majcine beleske sa sastanaka u kojima su zabelezeni ti podaci.
Божа
Ни у свету није боља ситуација. Например на Балију је због опалог туризма за скоро 99% месечни губитак милијарду аустралијскх долара.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.