Како ће се опоравити домаћи хотелијери
Домаћи хотели би, према најавама, требало да буду отворени до 1. јуна, али како ће се опоравити после ове здравствене кризе, тешко је предвидети, посебно када се ових дана чују прогнозе да је ова туристичка година практично изгубљена. Према подацима које је саопштило Удружење хотелско-угоститељске привреде Србије, од 12. марта до 30. јуна хотели су изгубили приход од око 230 милиона евра, а због изостанка страних гостију само у Београду око 130 милиона евра. У овом периоду је у хотелима отказан 2,1 милион ноћења, од чега 933.000 у главном граду. Страних гостију, по свему судећи, неће бити ни у наредном периоду, макар не у оном броју на који су навикли домаћи хотелијери, због чега ова индустрија тражи хитну помоћ државе.
У понедељак би у Привредној комори Србије (ПКС) требало да буде одржан још један састанак после кога ће се знати конкретнији подаци о томе које мере ће се примењивати за опоравак туризма и превоз путника. На састанку који је одржан пре два дана у ПКС, договорено је да ће у наредним данима бити формиране мање радне групе како би се у што краћем периоду донеле адекватне мере секторске подршке ради одржања ликвидности, што бржег покретања привредне активности и очувања радних места.
Из Удружења хотелијера и угоститеља су раније изјавили да опште мере подршке привреди, исплата минималца за три месеца и одлагање отплате кредита на исти тај период, као и кредити за ликвидност, неће бити довољни да се хотели и ресторани опораве од кризе. Према њиховим подацима, у Србији постоји 380 хотела, од којих 110 послује у Београду и укупно запошљава 14.500 радника на неодређено време и 5.000 на одређено време. Због неизвесности у туристичком сектору и штете која је настала, они су предложили да држава продужи подршку у исплати плата за додатна три месеца и одложи враћање кредита које су узели готово сви за реновирање и уређење хотела. Помињало се и то да се не плаћа порез на имовину у периоду када су хотели затворени, али је нереално да ће се држава одрећи ових прихода, будући да само један хотел са око 200 соба годишње у буџет по том основу уплати до 80 милиона динара. Туризам је глобално, чини се, у највећој кризи због последица ове пандемије. Најновија анализа Светске туристичке организације показала је да би због последица пандемије туризам у овој години могао да забележи пад између 60 и 80 одсто. Подаци из првог квартала ове године говоре да је број туристичких долазака смањен за 67 милиона, односно за 22 одсто. Финансијски губитак у прва три месеца износи око 80 милијарди долара.
То колики ће губитак бити у овој години, зависи од тренутка када ће бити укинута ограничења путовања и када би туристичка привреда могла да почне да се опоравља. Према овој анализи, пад од 58 одсто могао би се очекивати уколико забране путовања буду укинуте почетком јула, 70 одсто ако би се границе отвориле у септембру, а 78 одсто ако би се стање нормализовало до краја године. Ова анализа говори да би туризам у свету могао да остане и без 1,1 милијарде туристичких посета, док је између 100 и 120 милиона радних места у туризму директно угрожено. И у Србији је туризам претрпео огромну штету. Година је због одличних резултата кренула добро, очекивало се да ће бити можда и најуспешнија од 1989. Ипак, ова здравствена криза нанела је велике губитке, до сада само на основу девизног прилива изгубљено је око 300 милиона евра, а према неким проценама, туризам би до краја године могао да остане без милијарду евра.
Подели ову вест







Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.