„Анђео чувар” наших људи у Паризу

„Нико не сме бити гладан док остали спавају сити, нити користити туђу муку да се на њој обогати.„ Тим принципом се у животу руководи Софија Терсхани Домановић, жена крхког здравља, али огромног срца, која живи и ради у Паризу, а потиче из Србије, где су јој рођени родитељи. Да корене није заборавила нарочито показује последња два и по месеца у којима је живот посветила несебичној помоћи свим земљацима који су се задесили неснађени, у туђини. Било да су гладни, болесни, без стана, посла, документације неопходне за добијање привременог пребивалишта у Француској...

Те муке су се, како сведочи ова здравствена радница, вишеструко умножиле по избијању пандемије јер је све више наших који је моле за помоћ, затечени што због изолације остају без посла, а затим и стана, хране, па чак и пелена за бебе. Софија не мисли на вирус корона, готово да и не спава, већ немилице помаже. А глас о њеној хуманости упорно се шири и јача на друштвеним мрежама.

Све је почело када је на „фејсбук” групи с префиксом „српска” поделила вест како су дечку из наше земље коме помаже да добије боравишна документа неки лоши људи у Француској тражили позамашну суму новца за пружање помоћи у добијању документације која је, иначе, бесплатна. За тили час је добила 300 коментара и успела да помогне неснађеном човеку. И тако је све кренуло. Почели су да јој пишу наши из свих делова Француске, а она им је несебично, понекад и по целу ноћ, одговарала, упућивала, помагала и саветовала их.

Окупила је око себе групу пријатеља, што реалних што виртуелних, који су волонтерски почели да јој помажу, било да су делили храну гладнима који дођу из Србије и не снађу се, или налазили станове и гарантовали газдама за тек пристигле сународнике. Главне контакте остварила је путем свог „фејсбук” налога, који јој је у старту, ни сама не зна зашто, био угашен, али није одустала. Кренула је испочетка, прикупила нову скупину од 1.000 пријатеља и помоћу ње формирала сопствену групу за помоћ, названу „Анђео чувар”.

Како се светском мрежом ширила прича о њеној хуманости, тако се увећавао и круг особа којима је уништила „бизнис” у ком су, на пример, за преводе документације, које она ради бесплатно, од наших људи узимали и до неколико хиљада евра. Крајем марта су успели да јој подметну лажне огласе и приморали је да угаси „Анђела чувара”, па је онда званично, према француским законима, основала асоцијацију за помоћ људима с ових простора и регистровала нову „фејсбук” страницу „Наши смо”.

Временом су почеле да је моле за помоћ и породице из Србије, попут једне из Крагујевца којој је за дете оперисано од карцинома, с уклоњеним једњаком. Слала је пасирану храну, једину коју може да једе. Откако су границе затворене кашице више не може да им шаље, па сада чека добровољце из Србије вољне да помогну да јој се јаве.

Њена несебичност претходних недеља ишла је чак дотле да је умела да доведе кући оне житеље из Србије који нису имали где у Паризу да преноће. У неколико наврата ишла је, како каже, буквално од банке до банке, молећи да отворе рачуне нашим људима и гарантујући за њих, водила их код лекара, куповала им лекове и звала службе социјалног осигурања да им одобре стечено право на бесплатно лечење. Они о томе сведоче на њеним онлајн страницама.

– Јутра умеју да ми почну тако што с мужем идем по Паризу од пекаре до пекаре и молимо да нам дају, за наше људе, оно што им је од претходног дана остало непродато. Сву уштеђевину сам потрошила за ова два и по месеца. Нисам купила стан, али моја деца имају где да спавају и имају успомене које не могу остарити и срушити се, као кућа. Дајем све од себе да се нађем човеку на услузи када је најпотребније, а не бринем, бог ће ме чувати – појашњава Софија Терсхани Домановић суштину свог делања.

Та суштина постала је и део стварног живота њене породице коју сем супруга, који је свесрдно подржава и сада уместо ње кува, пегла, чисти, чине и троје деце од 12, 19 и 21 годину. Приватни посао у здравству који је доскоро водила је привремено зауставила, како би се посветила овој новој мисији. О њему и бројним пословним успесима које иза себе има ова четрдесетшестогодишња жена неће да говори.

– Титула ми уопште није важна, мада је имам, јер ми она када одем на неки други свет неће помоћи – скромно додаје „Политикина” саговорница.

За два и по месеца помогла око 500 породица

Једино чега код Софије нема то су питања о пореклу, националности и вери. И сама је дете из мешовитог брака и зато то не дозвољава.

– Од краја јануара помогла сам око 500 породица, сада је то по пет људи недељно. Много је више оних који помоћ траже, од оних који је нуде и стају уз мене. Али одбила сам недавно новчану донацију од жене која је имала услов да прималац не буде Ром. Објаснила сам јој да је пријавила дете за бесплатну школу српског језика коју држим у хотелској сали коју ми је без тражења надокнаде на коришћење уступио један Ром – сликовито дочарава Терсхани Домановић и додаје да јој се та госпођа чак и извинила на крају.