Вожња не може да се научи на даљину

Шта значе закључене оцене и сведочанство о стеченом образовању ако будући возач није прошао практичну обуку за вожњу у завршном разреду трогодишњег образовног профила – возач моторних возила. То питање у овом тренутку мучи око 1.200 ученика трећег разреда овог занатског смера у више од 30 средњих стручних школа широм Србије. Од њих се, између осталог, очекује да на практичном делу завршног испита буду спремни да провозају камион и положе возачки испит за теретно возило Ц категорије. За већину смерова у стручним школама, уверавају директори, неће бити проблем то што ђаци, због пандемије, од марта нису учили кроз рад у школи или наставним базама ван школског круга него се и настава праксе преселила у видео-клипове. Али, за возаче кажу – то је непремостива потешкоћа, јер вожња не може да се научи онлајн.

− Можемо ми на основу оцена из првог полугодишта и из другог пре затварања школа, и из онлајн наставе да изведемо закључне оцене. Омогућава нам то и измењен правилник о оцењивању. Није проблем уписати петицу, четворку, тројку, двојку и из праксе за крај ове школске године. Имали су ученици могућност да у току онлајн наставе са својим наставницима уче уз видео-садржаје, на пример, како се скида точак или како се мењају пакнови. И у радионици би наставник прво морао да покаже како се нешто ради, пре него што ученици сами покушају. Али оно што не може да буде на даљину, онлајн, ни преко било које мреже или плеј-стејшена јесте − вожња, деца морају да науче да возе − потврђује у разговору за „Политику” Мирослав Мацура, председник Заједнице саобраћајних школа Републике Србије, иначе директор београдске Саобраћајно-техничке школе Земун.

Он не оспорава да врло често, готово из дана у дан, директорима стижу нове информације од надлежних, што оцењује као добро, али примећује и да су те информације понекад противуречне. Отуда је на руководству сваке школе да рад организује у најбољем интересу ученика и запослених.

− Ево шта сам ја урадио. Пракса за образовне профиле као што су аутомеханичар или аутоелектричар није спорна, јер деца то могу да науче. Највећи проблем је обука вожње. У завршној генерацији наших возача моторних возила имамо три одељења, то је око 90 ученика тог трогодишњег смера. А имамо два камиона. Кад бих их имао и више, опет би био проблем да сви прођу обуку. Не знам како ћемо се из тога извући. Писао сам надлежнима у Министарству просвете. Петнаест дана трајала је та преписка, да бих на крају ипак добио сагласност да наша ауто-школа почне да ради − објашњава Мацура.

Прво су почели да организују часове за полазнике ауто-школе који нису њихови средњошколци, али и за ванредне ученике Саобраћајно-техничке школе Земун. Ових дана кренули су и са посебном наставом праксе за редовне ђаке.

− Питање је колико ћемо стићи да урадимо иако су нам свих 12 возила и два камиона у погону. Ради се ужурбано, али све иде споро. Ђаци долазе на праксу да уче вожњу, али то није редовна него посебна настава, у унапред договореним индивидуалним терминима, сви носе маске и рукавице, возила се дезинфикују после сваког часа... Дозволу ресорног министарства да за редовне ученике организујемо праксу из вожње смо добили на основу тога што су часови индивидуални, а школа је обезбедила заштитна средства и предузела све према важећим епидемиолошким мерама да би почела да ради са ученицима не бисмо ли се извукли из ове атипичне наставне године. Сумњам да ћемо успети − каже Мацура, убеђен да будући возачи моторних возила, за разлику од ученика у осталим образовним профилима, до краја ове наставне године неће успети да обаве све што је потребно да би завредели диплому.

За ученике завршних разреда средњих стручних школа 29. мај значи крај наставне године и почетак распуста, до тада има још недељу дана. Три седмице касније, 19. јуна, званично почиње летњи предах од школских обавеза и за све остале средњошколце који нису матуранти.