Дуплиран број пацијената који се лече од мултипле склерозе

Након 15 година од увођења лекова прве генерације за лечење мултипле склерозе (МС), потенцијално тешког неуролошког обољење, држава је одлучила да од 2020. године на позитивну листу лекова уврсти савремену ефикасну терапију која до сада није била доступна нашим пацијентима. У Србији са овом болешћу живи око 9.000 људи. Реч је о озбиљном аутоимуном, неуродегенеративном и запаљенском обољењу које напада централни нервни систем: мозак и кичмену мождину. Најчешће се јавља између 20. и 40. године, али се може манифестовати и у било ком другом животном периоду. Жене оболевају два пута чешће од мушкараца.

Јелена Друловић (Фото: Лична архива)

Проф. др Јелена Друловић, неуролог и начелница Одељења за имунски посредоване болести Клинике за неурологију Клиничког центра Србије, каже да је учињен велики помак у лечењу и да се у том духу ове године обележава 30. мај  ̶  Светски дан борбе против мултипле склерозе, под слоганом „Останимо повезани”.

̶  До сада се у нашој земљи првом генерацијом лекова лечило само 1.100 пацијената. Након низа година створили су се услови за бољи третман у лечењу особа са МС захваљујући изванредној узајамној сарадњи између РФЗО-а, Министарства здравља, Владе Србије, струке и Друштва за борбу против МС. Ова заједничка сарадња довела је до огромног напретка у лечењу мултипле склерозе у Србији, до повећања броја особа које се лече терапијом која модификује ток болести на терет РФЗО-а, као и увођењем свих иновативних лекова који су доступни у најразвијенијим земљама Европе. Број пацијената који ће се лечити више је него удвостручен, па очекујемо да око 2.400 људи убудуће добија терапију  ̶  каже др Друловић.

Пред оболелима од мултипле склерозе и неуролозима који их лече сада је још један изазов, који представља пандемија ковида 19, јер се не зна шта ће се дешавати следећих месеци, током јесени и зиме. Већина медикамената за лечење МС јесу иновативни и високоефективни и спадају у имуносупресивне лекове. Због тога је постојала бојазан како ће примена тих лекова утицати на пацијенте, да ли ће им бити повећан ризик од добијања инфекције вируса корона или развијања тешких форми болести.

Искуства која до сада постоје нису велика и базирају се највише на искуствима лекара из Италије, који су лечили велики број људи. Први подаци које су објавили охрабрујући су и показују да је од укупног броја заражених у Италији, њих око 250 имало МС. Од тог броја 10 пацијената је развило тешку форму болести, а петоро је преминуло. Познато је да троје преминулих није било лечено никаквим лековима, а двоје је добијало неку терапију за лечење МС.

̶  Оно што је, међутим, било сасвим јасно јесте да су преминули пацијенти имали тешке форме болести и да су били тешко покретни. Претпостављали смо и раније да је отежана покретљивост један од фактор ризика за развијање тешке форме ковида 19, уколико се пацијент са МС инфицира. У прелиминарној анализи италијански лекари су показали да ниједан од лекова који се користе за лечење МС не повећава посебно ризик од настанка ковида 19. Сада имамо све више нових сазнања, која ће нам помоћи у томе за које лекове ћемо се најпре одлучити да кренемо да их дајемо пацијентима. Бићемо обазривији када су у питању лекови са најизраженијим имуносупресивним својствима, зависно и од тога како они остварују те своје ефекте, а имајући у виду и механизме којима се током вируса корона наш имунски систем брани  ̶ појашњава др Друловић.

О свему томе ће лекари разговарати са нашим пацијентима, каже наша саговорница, и објаснити им додатно и детаљно да, када буду примали ове лекове, морају да прате све препоруке које су епидемиолози дали. Од средине јуна и током јула креће се са применом свих терапија, јер оно у чему се сви неуролози слажу јесте да је сваки случај индивидуалан и да од сваког типа, форме и активности болести зависи који ће се лек примењивати.

̶  Оно што је Републички фонд за здравствено осигурање омогућио, јесте да се значајно повећа број људи који су се до сада лечили „интерферонима” и препаратима „глатирамер ацетата”. Ове лекове ће добијати још 600 пацијената. Половином јуна кренућемо и са увођењем ових лекова код нових пацијената. Након тога, почећемо и са применом оралних лекова: терифлуномидом и диметил фумаратом, као и финголимидом и кладрибином који спадају у ефективну терапију. Започећемо и са применом моноклонских антитела, натализумаба, окрелизумаба. То јесу имуносупресивни лекови, али знамо како делују и мислимо да су ризици мали. Током јула кренућемо са окрелизумабом, који се даје интравенски, а и са још једним моноклонским антителом, алемтузумабом уз додатни опрез из безбедносних разлога, код високо активних пацијената  ̶  каже др Друловић.

На основу детаљних клиничких база података направљена је селекција, додаје наша саговорница, па ће терапију добити они пацијенти којима је она у овом тренутку најпотребнија. Након увођења нових терапијских опција, 30 одсто оболелих од МС ће убудуће добијати терапију, што је пропорција слична земљама у окружењу. Међутим, др Друловић наглашава да имају обећање од РФЗО-а да ће се сваке године повећавати број пацијената који добијају терапију о трошку осигурања.