Домаћинства у Србији троше 50 одсто више струје од европских

Податак који се мало-мало појављује у јавности – да Србија троши чак пет пута више енергије од земаља Европске уније, покреће питање зашто је тако. Да ли је то само због чињенице што је већина кућа и зграда лоше изолована, па се енергија за грејање расипа и излази испод врата и прозора, или, ако се под енергијом мисли само на струју, да ли је разлог толике потрошње то што је цена електричне енергије и даље повољнија за грејање у Србији него у земљама ЕУ?

Жељко Марковић, лидер сектора енергетике и ресурса у „Дилојту” и један од бивших директора у „Електропривреди Србије”, каже за наш лист да констатације које се тичу потрошње енергије код нас и у ЕУ нису добро интерпретиране. Када је реч о потрошњи електричне енергије, првенствено се мисли на потрошњу у домаћинствима. На основу доступних података у статистичким базама Евростата за 2018. годину, финална потрошња електричне енергије у домаћинствима у ЕУ износила је 810.582.202.000, док је у Србији била 13.414.571.000 киловат-сати.

– Такође, ослањајући се на Евростатову статистику, број домаћинстава у Европској унији износио је 222.823.000, док је тај број у Србији у истом периоду био 2.417.200. На основу ових података, долазимо до просечне вредности месечне потрошње по домаћинству у Европској унији од 303 киловат-сата месечно, а у Србији од 462. Дакле, тачно је да просечно домаћинство у Србији троши више електричне енергије од просечног у ЕУ, и то за око 1,5 пута (или 50 одсто) више – објашњава наш саговорник.

При том, додаје, не треба сметнути са ума и да су домаћинства у земљама ЕУ далеко више гасификована, тако да се један део потрошње електричне енергије, првенствено за грејање и припрему топле воде, замени потрошњом природног гаса. Поред тога, сигурно је да су и домаћинства у ЕУ енергетски ефикаснија у односу на наша, тако да и енергетска ефикасност у ЕУ утиче на смањење њихове потрошње у односу на нашу за око 20 одсто (дакле за петину, а не пет пута).

Марковић објашњава да је више фактора који утичу на побољшање енергетске ефикасности, али најважнији међу њима јесте цена електричне енергије.

– Улагање у енергетску ефикасност свакако доноси уштеде, али и кошта. У ситуацијама када је цена киловат-часа са свим својим елементима (и сама електрична енергија, али и мрежарине, таксе и порези) велика, улагање у примене мера енергетске ефикасности ће се сигурно и брже исплатити, па су грађани мотивисанији да остваре уштеде. У складу са извештајем Агенције за енергетику у 2018. години, укупна (бруто) потрошња електричне енергије у Србији износила је 34.192 гигават-часа, док су губици у преносној (868 гигават-сати) и дистрибутивној мрежи (3.664) износили укупно 4.532 гигават-часова, односно 13,25 одсто од бруто потрошње – каже он.

Упитан да ли је тачно да Србија само на дистрибуцији и преносу струје изгуби годишњу производњу једне термоелектране, Марковић каже да је то тачно.

– Имајући у виду да је производња Термолектране Костолац Б управо на нивоу од око 4.500 гигават-сати годишње, тачно је да се на покривање губитака енергије у преносној и дистрибутивној мрежи потроши цела једногодишња производња ове термолектране – истиче он.

Скреће пажњу да треба имати у виду да постоји и ТЕ Костолац А, па се не може рећи само Костолца, јер је укупна производња ТЕ Костолац А и ТЕ Костолац Б већа. Наравно, јако је важно напоменути да се губици у преносу и дистрибуцији не могу избећи, дакле, али се њихова вредност може и кроз спречавањем крађе електричне енергије, истиче наш саговорник.

Као мере предузимају се и набавка ефикасне расвете (ЛЕД сијалице које могу да уштеде и до 75 одсто електричне енергије у односу на класичну инкадесцентну расвету) и примена кућне беле технике и уређаја који раде у највишим енергетским класама.

– Једна од идеја би могла да буду кредити, где би месечна рата одговарала оствареној месечној уштеди коју би грађани имали по свом рачуну за електричну енергију, у трајању док се тај кредит не исплати – објашњава Марковић.

Зграде енергетски неефикасне

Проф. др Слободан Ружић каже да се овде ради о потрошњи енергије за грејање, а ту није доминантна електрична енергија, него огревно дрво, угаљ, топлане и гас. Било како било, наше зграде су енергетски неефикасне.

– Што се струје тиче, њена цена је неоправдано ниска и потрошачи немају навику да воде рачуна о тој потрошњи. И ЕПС нема довољно средстава да изврши замену старих капацитета, а камоли да изгради додатне. Дакле, потребно је радити на енергетској ефикасности зграда и подићи тарифну цену за гарантовано снабдевање да би потрошачи били рационалнији и да би ЕПС могао да инвестира – каже он.

Оправдани технички губици у преносу и дистрибуцији износе 9–11 одсто, а код нас су око 15-16 процената, али велики део те разлике јесте крађа струје, а то је сасвим други проблем. Другим речима, ЕПС може поправити своје пословање елиминисањем крађе, али не може се очекивати мања потрошња, а губици се могу смањити само кроз нове инвестиције у пренос и дистрибуцију, закључује Ружић.