Забрана рада недељом не значи и мање рада

Асоцијација слободних и независних синдиката упутила је пре два дана отворено писмо председнику Србије Александру Вучићу у којем од њега  тражи да не зауставља спровођење иницијативе о увођењу забране рада недељом у трговинским ланцима у Србији. Као аргумент, челници ове синдикалне организације истичу да су их управо сви трговински ланци подржали у тој намери, чак и Синод СПЦ-а, а као додатни разлог због којег треба укинути рад недељом у трговини наводе и епидемију вируса корона која још више потврђује оправданост њихове иницијативе.

– Тражимо разумевање и од председника, јер је он пре четири месеца рекао да се противи укидању рада недељом, истичући да се таква забрана у Црној Гори и Хрватској није показала добром. Ми ипак сматрамо да је у Србији већинско расположење такво да рад недељом треба укинути. Морамо да заштитимо човека, а управо нам је ова криза показала колико је тај човек, радник важан, колико мора да буде у центру интересовања државе – објашњава Ранка Савић, председница АСНС, подсећајући да у Србији има око 210.000 трговаца који раде и суботом и недељом и државним празницима, а да не постоји никакав колективни уговор који би могао да их заштити.

У земљама у окружењу ситуација се ипак променила у односу на пре неколико месеци. Док је у Црној Гори одлука о нерадној недељи и даље на снази, у Словенији је управо пре неколико дана оповргнута. Влада те земље изјаснила се да не подржава такав аргумент, због економских последица кризе узроковане ковидом 19. И у Хрватској је радно време трговина враћено на радно време пре проглашења епидемије, уз неколико изузетака, тако да су одсад радње тамо отворене и недељом.

Синдикати у Србији сматрају да нерадна недеља не би могла да проузрокује нове отказе, јер у трговини већ постоји мањак радне снаге, али послодавци ипак тако не мисле. Небојша Атанацковић, из Уније послодаваца Србије, каже да ће разговори о увођењу нерадне недеље свакако бити настављени и на Социјално-економском савету, а послодавци ће се изјаснити о одређеним решењима која би требало да допринесу растерећењу рада у трговинама.

– Корона нам је показала да све може да се обавља и без рада недељом. Ако би се таква одлука усвојила, пад промета би можда био могућ само у тржним центрима. Зато би могао да се направи некакав распоред рада, да свака друга недеља у тржним центарима буде радна – предлаже Атанацковић, али и истиче да, док се привреда не стабилизује, још није време да се о томе доносе коначне одлуке.

– Требало би размишљати и о томе да ће се, уколико се рад недељом укине, појавити вишак запослених, што би могло да доведе до нових отпуштања у трговини. С друге стране, на тржишту имамо мањак радне снаге, па ако се укине рад недељом, многим кандидатима за посао ће таква позиција бити ипак примамљива – додаје он.

У УГС „Независност“ истичу да се тај проблем превише дуго спомиње, али и да се избегава његово решење, вероватно због интереса центара моћи у продаји. Зоран Стојиљковић, председник „Независности“, подсећа да је принципијелни став синдиката да је право људи на достајанствени рад и живот изнад свих других права.

– Треба учинити све да се забрани рад недељом. Ствар се може решити тако што ће се уредити систем дежурних продавница за неопходне случајеве. Нема потребе да се трговци кажњавају тако што ће радити недељом, па и празником. Оним радницима који остану у нужном ланцу снабдевања треба да се омогући да недељом раде добровољно, да буду плаћени по трафима које се дају за такав рад – стриктан је Стојиљковић.

Ипак, Зоран Ђорђевић, министар за рад, недавно је подсетио да Устав Србије дозвољава да свако ради према својим потребама и да је послодавац према Закону о раду дужан да радницима за одмор обезбеди један слободан дан недељно. Договор о томе како ће се радити, додао је он, треба да буде у интересу и послодаваца и радника, па питање рада недељом треба управо они и да регулишу. У Савезу самосталних синдиката Србије сматрају да у закону ипак треба да пише да је недеља дан одмора, а не да је недеља „по правилу дан одмора“, како је по важећем закону. Истичу и да захтев да се забрани рад трговина недељом не значи залагање за мање рада, јер по закону радна недеља по правилу траје пет дана, седмично се ради по 40 часова, а рад недељом није регулисан.