Гонкура младих Србије добио је Жан-Пол Дибоа

Поводом манифестације „Молијерови дани”, Гонкурова награда студената Србије за 2020. годину, студената са катедре за француски језик Универзитета у Београду, затим Универзитета у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, под покровитељством француске Академије Гонкур, јуче је додељена роману Жан-Пола Дибоа „Није свима исто на овом свету”. Такође, почасни франкофони писац овогодишњих „Молијерових дана” је Давид Диоп, чији је роман „Браћа по души” у преводу Оље Петронић, објавила „Геопоетика”. Диоп је добитник Гонкурове награде младих Француске и Србије, за 2018/2019. годину. Овај роман објављен је код нас уз подршку Француског института и Француског националног центра за књигу.

У разговору са Давидом Диопом, који се укључио онлајн, учествовали су Владислав Бајац, главни уредник „Геопоетике”, Катарина Мелић, универзитетска професорка, као и студенти Србије.

Роман Давида Диопа говори о сенегалским стрелцима који су на страни Француске учествовали у Великом рату, описује ужасе и лудило, суровост, рата. Управо је због тога Владислав Бајац изразио изненађеност због тога што су млади читаоци Француске и Србије наградили такву књигу, али је истовремено био задовољан што су показали и невероватну зрелост.

Давид Диоп је одговарајући на питања објаснио да је идеју за овај роман имао још деведесетих година 20. века, али да ју је објавио тек 2018. године.

– Сенегалски стрелци били су врло млади, можда су због тога млади читаоци и поклонили пажњу овој књизи. Ја сам по оцу Сенегалац, моја мајка је Францускиња, и са њене стране потичу неки од стрелаца у Првом светском рату. Ипак, о овој теми у мојој породици се није говорило, те сам због тога желео да дам глас једном таквом ратнику. Читао сам писма пешадинаца, као и причу Блеза Сандрара о одсеченој руци у рату. То ме је, такође, подстакло на то да напишем овај роман – казао је Диоп.

Према његовим речима на хиљаде стрелаца пошло је у борбу из Сенегала, о њима се мало говорило, све до обележавања завршетка Великог рата. Диопов роман прати ритам лепог француског језика, тај ритам осећа се и у српском преводу, али читалац има утисак и да јунак мисли на страном језику. Давид Диоп показује овом књигом, како је навео, да лудило рата нису само ти људи које су сматрали нецивилизованим, против којих су Немци слали дописе да, уносе дивљаштво у сукоб белаца, већ да је зло рата универзално.

– За колонизаторе ти Сенегалци били су деца коју треба цивилизовати, али и корисна снага за рат – додао је Диоп.

Директор Француског института у Србији Мануел Буар и Катрин Фодри, аташе за културу француске амбасаде, најавили су онлајн програм Молијерових дана, где ће од 9. до 13. јуна бити одржан Салон франкофоне књиге на којем ће бити изложени преводи са француског свих издавача Србије, биће одржан вебинар за младе преводиоце, бројни разговори, реп конкурси и инстаграм изазови.