Понедељак, 16.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Брање малина није тешко – али радника нема

Сезонци одлазе на рад ван земље, а неискусне газде неће. – Дневница од 2.500 до 3.000 динара, уз обезбеђен смештај и храну
Малинари рачунају на повратнике из иностранства (Фото Д. Урошевић)

Траже се радници за брање малина, у Гучи, околини Ариља, Пожеге, Ваљева и Бајине Баште, Ртарима код Чачка, Трнави код Ужица... Стан и храна обезбеђени. Дневница од 2.500 до 3.000 динара, то јест око 80.000 динара у просеку за месец дана рада. Управо тако изгледају огласне стране ових дана, али и вапаји малинара, који тврде да им се чак и на такве огласе тренутно слабо ко јавља. Њихов највећи проблем је то што не могу да нађу ваљану радну снагу, иако је посао добро плаћен и суштински није тежак. Осим короне, која им је помрсила конце, власници малињака жале се и на то да многи грађани користе прилику да оду из земље, трбухом за крухом, чиме се понуда сезонске радне снаге рапидно смањује.

Драган Богдановић, председник ариљског Удружења малинара „Виламет спас”, уверава да брање малине није тежак посао и да то није главни разлог због којег људи не желе да се прихвате такве обавезе.

– Берачи могу добро да зараде, а ако на 2.500 динара дневнице додамо и обезбеђен смештај и три оброка, то онда није мала зарада. Можда им евентуално смета дугачак радни дан који траје и до 11 сати, као и јако сунце, па због тога не желе да раде. Ипак, основни проблем је што Србија нема довољно радне снаге. Многи сезонци одлазе ван Србије, али опет због ситуације са короном многи су се и вратили у земљу. То треба максимално да искористимо. Рачунамо на повратнике да засучу рукаве, а ако не будемо успели да обезбедимо радну снагу, мораћемо сами у малињаке – помирљив је Богдановић, који ипак подсећа да за бербу малина и обезбеђивање радника има још времена, јер берба почиње тек око 20. јуна.

– Србија годишње произведе око 120.000 тона малине, али је ове године род умањен 20 до 30 одсто. На лош принос утицала је блага зима, али и лош садни материјал, озонски омотач... Без обзира на то, радници су нам потребни. Видећемо у наредним данима да ли ће моћи да дођу због епидемије, да ли ће их бити довољно. Ипак, и са откупном ценом још не знамо шта ће бити, радна група је проценила да произвођачка цена коштања за род од осам тона по хектару износи 140 динара, а на то ће се ваљда додати нешто и за основну зараду – подсећа Богдановић.

Власници малињака из околине Ариља тврде да им је потребно доста радника, и то за најмање месец дана рада. Један од њих је и Раде Н., који бераче тражи преко огласа. Нуди им по дану око 2.500 динара, али и бесплатне оброке и смештај. Засад је, како каже, обезбедио два сезонца, а потребно му је још најмање њих троје.

– Није тај посао за свакога, иако није компликован. Ипак, јављају се људи без искуства, млади из града који не знају о томе ништа. Слабије беру и мање се залажу, а то није решење за мене, јер би просечно радник требало да набере за дан око 60 килограма малина – открива овај малинар, који под овим воћем одржава око 56 ари земље. Подсећа и да је сваком газди важно и ко бере, јер је и улагање у малину велико, да би се та воћка довела до стадијума брања.

– Већ сам одвојио, рецимо, око 200.000 динара за препарате и ђубриво, обезбедио новац за закупнину земљишта и исплату зарада. Све сам то урадио, ове године нудим минимум 45 динара по килограму, па сада желим да имам и добре раднике, а то је тешко наћи – истиче овај малинар и додаје да ће сваког радника пријавити, што је уосталом његова обавеза по закону.

У Србији засад функционише електронски систем за пријаву сезонских радника у пољопривреди кроз онлајн платформу за поједностављену регистрацију радника www.sezonskiradnici.gov.rs. Примена Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима почела је почетком прошле године, а како истичу у НАЛЕД-у, који је са владом и уз подршку Немачке развојне агенције још 2017. покренуо реформу система радног ангажовања сезонаца у пољопривреди, предности увођења е-система су бројни. Радници данас имају сигурну накнаду, пензијско, осигурање у случају повреде на раду, правну сигурност иако не постоји писани уговор, јер је сама регистрација на порталу довољан доказ (могу да траже и писану потврду послодавца). Привреда има ниже административне и финансијске трошкове, подсећају у НАЛЕД-у, а држава је добила уређен систем, бољу ефикасност контроле и наплате, нижу сиву економију, веће запошљавање и пореске приходе.

Коментари56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sreten Bozic -Wongar
U Australiji se odlazilo na sezonsko branje grozdza. Narocito su to cinili doselkjenici koji nisu znali Engleski. Skupi se omanja grupa a drzava plati put da se ode na berbu. U vinogradu je limena koliba sa motnaznim krevetom koja je po danu prilicno vrela od sunca. Temperatura preko 42 st Radi se od svitanja do mraka. Tu sam radio nekoliko sezona po dolasku u Australiju. Za berbu grodzdja nije trebelo znanje Engleskog jezika.
Ja
Kako vas nije sramota? Nece niko rob da vam bude. Osilile se ,,gazde" pa kao nema radnika. OK 2000 dinara. Dajete ljudima splacine da jedu kao u logoru jos malo. Rade po 12 sati, nikad niste zadovoljni koliko god da naberu. Vi sedite u hladovini i onda sat, dva isforsirate sirotinju. Vama je lako kad ste naspavani i odmorni
Mari
Pricamo o Slovacima koji izrabljuju radnike nase ovi su jos gori. Spava narod u preuredjenim stalama, bez kupatila i wc a, jedu hranu od par dana za bedne 2000. Pre cu kuci da sedim dzaba nego nekom da radim jos malo pa dzaba pa da se hvale kako su iskoriatili radnike.
loma
ovih godina najvise sezonaca dolazilo je iz priboja, prijepolja, nove varosi, kraljeva... sada su ta mesta krenula sa malinama, i zasto bi radnik iz kraljeva isao u arilje da radi, kada ima na 5min od kuce, ili ima svoju malinu... postali ste mnogo bahati i oholi, e i to je najveci razlog zbog kojeg ste u manjku sa radnicima
Kosta
100 dinara na suncu i smrt u 50oj godini.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.