Брање малина није тешко – али радника нема

Траже се радници за брање малина, у Гучи, околини Ариља, Пожеге, Ваљева и Бајине Баште, Ртарима код Чачка, Трнави код Ужица... Стан и храна обезбеђени. Дневница од 2.500 до 3.000 динара, то јест око 80.000 динара у просеку за месец дана рада. Управо тако изгледају огласне стране ових дана, али и вапаји малинара, који тврде да им се чак и на такве огласе тренутно слабо ко јавља. Њихов највећи проблем је то што не могу да нађу ваљану радну снагу, иако је посао добро плаћен и суштински није тежак. Осим короне, која им је помрсила конце, власници малињака жале се и на то да многи грађани користе прилику да оду из земље, трбухом за крухом, чиме се понуда сезонске радне снаге рапидно смањује.

Драган Богдановић, председник ариљског Удружења малинара „Виламет спас”, уверава да брање малине није тежак посао и да то није главни разлог због којег људи не желе да се прихвате такве обавезе.

– Берачи могу добро да зараде, а ако на 2.500 динара дневнице додамо и обезбеђен смештај и три оброка, то онда није мала зарада. Можда им евентуално смета дугачак радни дан који траје и до 11 сати, као и јако сунце, па због тога не желе да раде. Ипак, основни проблем је што Србија нема довољно радне снаге. Многи сезонци одлазе ван Србије, али опет због ситуације са короном многи су се и вратили у земљу. То треба максимално да искористимо. Рачунамо на повратнике да засучу рукаве, а ако не будемо успели да обезбедимо радну снагу, мораћемо сами у малињаке – помирљив је Богдановић, који ипак подсећа да за бербу малина и обезбеђивање радника има још времена, јер берба почиње тек око 20. јуна.

– Србија годишње произведе око 120.000 тона малине, али је ове године род умањен 20 до 30 одсто. На лош принос утицала је блага зима, али и лош садни материјал, озонски омотач... Без обзира на то, радници су нам потребни. Видећемо у наредним данима да ли ће моћи да дођу због епидемије, да ли ће их бити довољно. Ипак, и са откупном ценом још не знамо шта ће бити, радна група је проценила да произвођачка цена коштања за род од осам тона по хектару износи 140 динара, а на то ће се ваљда додати нешто и за основну зараду – подсећа Богдановић.

Власници малињака из околине Ариља тврде да им је потребно доста радника, и то за најмање месец дана рада. Један од њих је и Раде Н., који бераче тражи преко огласа. Нуди им по дану око 2.500 динара, али и бесплатне оброке и смештај. Засад је, како каже, обезбедио два сезонца, а потребно му је још најмање њих троје.

– Није тај посао за свакога, иако није компликован. Ипак, јављају се људи без искуства, млади из града који не знају о томе ништа. Слабије беру и мање се залажу, а то није решење за мене, јер би просечно радник требало да набере за дан око 60 килограма малина – открива овај малинар, који под овим воћем одржава око 56 ари земље. Подсећа и да је сваком газди важно и ко бере, јер је и улагање у малину велико, да би се та воћка довела до стадијума брања.

– Већ сам одвојио, рецимо, око 200.000 динара за препарате и ђубриво, обезбедио новац за закупнину земљишта и исплату зарада. Све сам то урадио, ове године нудим минимум 45 динара по килограму, па сада желим да имам и добре раднике, а то је тешко наћи – истиче овај малинар и додаје да ће сваког радника пријавити, што је уосталом његова обавеза по закону.

У Србији засад функционише електронски систем за пријаву сезонских радника у пољопривреди кроз онлајн платформу за поједностављену регистрацију радника www.sezonskiradnici.gov.rs. Примена Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима почела је почетком прошле године, а како истичу у НАЛЕД-у, који је са владом и уз подршку Немачке развојне агенције још 2017. покренуо реформу система радног ангажовања сезонаца у пољопривреди, предности увођења е-система су бројни. Радници данас имају сигурну накнаду, пензијско, осигурање у случају повреде на раду, правну сигурност иако не постоји писани уговор, јер је сама регистрација на порталу довољан доказ (могу да траже и писану потврду послодавца). Привреда има ниже административне и финансијске трошкове, подсећају у НАЛЕД-у, а држава је добила уређен систем, бољу ефикасност контроле и наплате, нижу сиву економију, веће запошљавање и пореске приходе.