Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жедан нових улога

Желим да се што пре представим публици у опери „Дон Ђовани”, каже Сава Вемић, награђивани оперски певач
Сава Вемић (Фото:документација Мадлениjанума)

Две ствари су неодољиве у опери „Дон Ђовани”: вечна свежина Моцартове музике и сам лик Дон Ђованија који се сваке године и у свим временима рађа, па сигурно и дан-данас. Овако за „Политику” прича Сава Вемић, награђивани оперски певач са завидном светском каријером који је свакако „ушао” у улогу слуге Лепорела у опери „Дон Ђовани” са којом је требало да се представи публици у Мадленијануму 13. марта, али која је због већ познатих околности отказана. Реч је о успешној копродукцији Народног позоришта у Београду и ове угледне земунске куће културе.

Прича о „Дон Ђованију” увлачи гледаоца у своју мрежу интрига, зависти, љубоморе, моралних начела. Шта је то у овој опери у два чина тако неодољиво?

– Музика генијалног Моцарта има управо ту неопходну свежину и „кисеоник” од које лик Дон Ђованија заправо живи. Ђованијева неодољивост и вечно постојање не би било могуће да се исто тако вечно не рађају и сви други ликови Моцартове опере: Лепорело, Дона Елвира, Дона Ана, Дон Отавио, Церлина, Мазето и Комендаторе – каже Сава Вемић.

Колико и како психолошки профил слуге Лепорела одговара времену нашег живљења? Ко је он данас, односно шта је у центру пажње Вемићевог сценског читања овог Моцартовог јунака?

– Лепорело је главни секретар власника или директора фирме који својевољно прихвата да обавља и оне неочекиване послове који му „уговором о раду” нису предвиђене. Сигуран сам да је и данас Лепорело једнако жив као и Ђовани, ако не и живљи. Како је мени ово „прво читање” Лепорела, први га пут изводим у целини на сцени, усредсредио сам се на суви текст и Лепорелове реченице које углавном носе подтекст безазлене ироније према његовом шефу господину Ђованију. Лепорело се чак у неким моментима усуди и да осуди Ђованија за неке од његових поступака и пожели да остави тај посао, али његова одлучност не траје дуго и брзо је смекша Ђованијева „повишица плате”. Опет Лепорелу суштински прија и одговара Ђованијево друштво, јер сваки Лепорело „када порасте желео би да постане бар за тренутак” Дон Ђовани. Лепорело то ни не крије – каже наш саговорник.

Опера „Дон Ђовани” која има и занимљив поднаслов „Кажњени развратник” јединствена је мешавина комичног и трагичног. Колико је деликатно ове нијансе изнети на сцени, одговорио нам је Вемић:

– „Кажњени развратник” је заиста доста добар поднаслов, али наравно скован очигледно од свих „нас” који нисмо као „он”.

Он је толико уверен и непоколебљив у својој идеји према женском полу („chi а una sola è fedele verso l’altra è crudele” – „ко је само једној веран према другој је неверан”) и до краја брани то своје уверење и не каје се за своје поступке ни пред моралном силом, духом Комендатореа, која се појављује као судија који га кажњава и уништава.

Сава Вемић свој оперски деби управо је имао на сцени Мадленијанума као Сарастро у опери „Чаробна фрула”. Осам година је пролетело од његовог оперског дебија у Мадленијануму када је био тек студент прве године соло певања при Факултету музичке уметности у Београду. У међувремену се догодило доста занимљивих нових оперско-певачких искустава, живео је у Њујорку три године где се усавршавао у оперском студију Метрополитен опере и дебитовао тамо као и у Карнеги холу неколико пута. Певао је Сарастра у Токију, Гремина на Хавајима, Улманову улогу Смрти је отпевао у Севиљи и наступао као гост у Париској опери.

– Жедан сам нових улога, желим да проширим свој репертоар и због тога ме деби у улози Лепорела радује. Надам се само да ова пауза у позоришптима, настала око драме због пандемије, неће још дуго потрајати – каже.

Саву Вемића чекају још бројни оперски изазови, а ево и који, наравно уколико новонастала ситуација то дозволи:

– Две нове улоге у Опери Париза којој се враћам у операма Адријана Лекуврер и Риголето. Наредне године сам у Минхену – Гертнерплацтеатру у новим и „старим” занимљивим улогама. Радићу и са Бостонским симфонијским оркестром у Бостону и Њујорку где ћемо извести Шостаковичеву оперу „Лејди Магбет” коју ће снимити и немачка дискографска кућа Deutschegrampohon.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nedim
Malo ,malo pa pišete o ovome operskom umetniku.Pronašao sam samo na Internetu njegovo pevanje u Metropolitenu u Verdijevoj operi "Nabuko" Savo je tumačio lik Zakarija uz čuvenog Plasida Dominga koji je pevao naslovnu ulogu.Zadnjih godina sa naših prostora preko "velike bare" su pevali Jadranka Jovanović samo koncert i Snežana Savićić Sekulić samo koncert-Karnegi hall.Ne računam Milenu Kitić i Željka Lučića koji su se već afirmisali tamo.Željko još stalno radi na relaciji Evropa-SAD.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.