Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Десанкино дело мора да остане као обавезна лектира

Поред петиције „Помиловање за Десанку Максимовић” коју су покренули студенти новосадског факултета, и која је наишла на огроман одјек у јавности и у року од два дана добила 40.000 потписа, ту је и петиција за повратак у лектиру дела Владана Деснице „Прољећа Ивана Галеба” и „Раних јада” Данила Киша
Ана Ристовић (Фото: Фејсбук); Десанка Максимовић (Фото А. Васиљевић)

Предлог да се избаци најважнија Десанкина збирка „Тражим помиловање” из лектире за четврти разред средње школе, као и избор њених песама из читанки за трећи, доживела сам као велику увреду не само за нашу поезију и све песнике, већ посебно за песникиње. Треба ли напоменути да је Десанка Максимовић једина песникиња чије су песме ушле у градиво за средњу школу и једна од ретких наших списатељица уопште, чије се дело проучава, каже Ана Ристовић, песникиња и добитница награде „Десанка Максимовић” за 2018, али и професорка књижевности у средњој школи.

Она додаје да је као дубоку увреду доживела и несувисло образложење чланова комисије који су правили овај програм, да се њено дело не уклапа у „дух епохе” и да је ближе средњовековљу него данашњици, и зато што је „ван времена”.

– Супротно томе, оно је свевремено и увек актуелно! Као професор у средњој школи сматрам да је збирка „Тражим помиловање” неопходни путоказ младима управо у том узрасту ка разумевању Другог, ка толеранцији, хуманости, и спознавању универзалности и различитости људске патње и слабости, и они је воле и разумеју – тврди Ана Ристовић и упозорава:

– Оно што је комисија након буке која се подигла у јавности покушала, била је нека врста подметања „кукавичијег јајета”, и ту је требало бити посебно опрезан, због наслова који су се одмах појавили у појединим медијима да се поезија Десанке Максимовић „вратила у читанке”. Оно што су они прво покушали да ураде као неку врсту компромиса јесте да је уврсте као факултативну лектиру у први разред средње школе, у оквиру програма „дијалог епоха”, а као одјек епохе средњег века.

Ево како би то, према речима Ане Ристовић, изгледало у пракси да је тако остало: наставник који треба да на часу обрађује са децом наставну јединицу Јефимија „Похвала кнезу Лазару” или Деспот Стефан Лазаревић „Слово љубве”, може – али и не мора, јер дела која су у овом програму нису обавезна – предложити деци да прочитају и коју Десанкину песму из поменуте збирке и указати им на то како „средњи век одјекује у Десанкиној поезији”.

– Глупост! На који начин, уосталом, ученик првог разреда, који хронолошки проучава књижевност, може да размишља компаративистички о дијалогу средњовековне и савремене песничке епохе 20. и 21. века, ако до тада није сазнао ништа о савременој поезији? На тај начин би поезија Десанке Максимовић била понуђена као нека врста алтернативе, могућности, али не и обавезе. У пренатрпаном школском програму, тешко да би било довољно часова и могућности за такве врсте захтевнијих паралелизација и анализа, а и наставници и ђаци би се одлучивали да обрађују управо оно за шта имају довољно материјала за све ђаке у школској библиотеци и читанкама. А то не би био „повратак Десанке Максимовић” у школско градиво, јер се њена поезија није проучавала у првом разреду већ у трећем и четвртом. И ту мора и да остане, као обавезна лектира – категорична је Ана Ристовић.

Она признаје да јој је јасно да су промене плана и програма за средњу и основну школу повремено неопходне. И сама је за то и сматра да у читанке и лектиру треба унети доста новина, можда променити и приступ проучавања књижевности који је окоштао. Ученици се, каже, управо у првом разреду средње школе сусрећу са бројним делима старог и средњег века која су им због језика којим су писана и самог стила прилично неразумљива. Али, то не значи да треба избацити сва та дела из лектире, додаје.

На свом фејсбук профилу ова песникиња је ставила списак дела и других писаца која су избачена из лектире и позвала је чланове комисије Завода за унапређење образовања и васпитања да се огласе.

– Списак дела и писаца који су избачени из лектире и читанки, доступан је уосталом у „Службеном гласнику” где је овај програм и објављен. Дела неких писаца су замењена другим делима истих писаца, а многа су нестала, највише поезија. Оно што је трагично јесте то да су изостављена управо нека дела која нуде прилично критички и сатиричан осврт на стварност. Изостављен је „Балкански шпијун” Душана Ковачевића (једина наша драма која се до сада проучавала у школи), потом Домановићева приповетка „Вођа”, Змајева сатирична поезија... А управо у том узрасту децу треба учити критичком размишљању, ослобађати их да изнесу свој суд и да схвате да не треба да одрастају у будуће послушнике и шрафове система, већ у одговорне индивидуе које мисле својом главом. Чланови комисије се већ оглашавају у медијима поводом овог избора и износе своје аргументе, међутим, мислим да треба још једном размислити о томе која су дела ипак неопходна да остану у школској лектири – каже Ана Ристовић.

Поред петиције „Помиловање за Десанку Максимовић” коју су покренули студенти новосадског факултета, и која је наишла на огроман одјек у јавности и у року од два дана добила 40.000 потписа, ту је и петиција за повратак у лектиру дела Владана Деснице „Прољећа Ивана Галеба” и „Раних јада” Данила Киша, коју је наша саговорница покренула заједно са песникињом Александром Батинић.

– Разлог за то је што су ова два велика дела српске књижевности из обавезне лектире премештена у „изборни” програм, који подразумева произвољност наставничког одабира онога што би могао, а и не мора предавати и понудити ученицима за читање. Проучавање неких домаћих аутора у средњој школи је, једноставно, неопходно, и она се не могу никако наћи на „резервној клупи”. Што се тиче саме петиције, није толико важан број потписа, већ жеља да њом скренемо пажњу на још један пропуст у новом плану и програму и изнесемо став да би га требало исправити – каже на крају Ана Ристовић.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дејан
Лично знам десетак људи који имају завршену и средњу школу а нису чули за Аристотела рецимо,у ствари јесу али га не разликују од Архимеда, наш народ би пре поверовао у које какво пророчанство и у Живка травара него у др.Батута, јер многи мисле да је др. Батут измишљен лик из неке Нушићеве приче,ето колко смо просвећен народ и даље се лечимо код оног што намешта кичму,,него код неког ортопеда или киропрактичара ипак шта они знају кад је мистицизам на снази вековима а медицина је тек на ноге стала
darko
Hteli ste kapitalizam i sad se nešto iščudjavate ? Naime , od kulture pa i od lektire se mora napraviti profit .Kako da napravite profit od knjiga Desanke Maksimović ? Pa nikako . Svi imaju te knjige kod kuće a ko nema naći će u biblioteci u bilo kom gradu . Nema štampanja .Kad uvedete novo delo koje nije čitano pa ga i nema po kućama , a u bibliotekama u malom broju to mora da se štampa . Pomnožite 50 novih naslova koje morate štampati preko privatnih firmi u 100000 primeraka i eto biznisa
Костић Радослав
Климај главом Пишем овај коментар а врло сам сигуран да га нећете објавити јер се коси са "демократијом запада". Тренутно живим ван Србије у земљи "западне демократије". Врло сам се уверио да је све подређено систему без таласања. Нарочито систем образовања од вртића па до студија. Младој генерацији се не дају основе критичког размишљања. Ово тренутно је задатак нашем образовном систему да елиминише критичка размишљања. Нове генерације све мање ће да критикују "демократију". Хвала
Murat
Roman Proljeća Ibana Kaleba je sigurno među tri najbolja romana objavljena na srpskom jeziku i prava je sramota što ga nema u lektiri. Kiš je dovoljno zastupljen sa drugim djelima.
Киза
Занимљиво је то што су из НПП избачена дела: "Балкански шпијун", "Вођа", сатира др Ј. Ј. Змаја... Све оно где се може повући паралела са садашњим савременим збивањима! Па и Десанкина песма "Тражим помиловање" је у веома сличним контексту. Да ли је то баш случајност?!? Не знам. Само питам....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.