Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јавна предузећа склизнула у минус

Највећу добит у 2019. имао је сектор снабдевања електричном енергијом – 12,7 милијарди динара
Највећу добит у 2019. имао је сектор снабдевања електричном енергијом – 12,7 милијарди динара (Фото Р. Крстинић)

Привреда Србије и прошлу годину, иначе пету заредом, пословала је профитабилно, међутим допринос томе нису дала јавна предузећа, јер су она први пут после неколико година имала губитак. Подсећања ради привреда је прошле године зарадила 391 милијарду динара, за 12,8 одсто мање него годину дана пре тога када је укњижила добит од 500 милијарди динара.

Оно што је свакако карактеристика 2019. године је поменути губитак јавних предузећа од 574 милиона динара. У претходној години пословала су  позитивно с добити од 3,477 милијарди динара. Међутим, и она су из пословне активности остварила добитак, који износи 19,464 милијарди динара, мада је за 22,7 одсто смањен на годишњем нивоу, док позитиван резултат из финансирања износи 3,5 милијарди динара и већи је за седам одсто. Укупан негативан резултат определио је губитак из осталих активности од 20,746 милијарди динара, који је притом смањен за 4,6 одсто. Са нето добитком су пословала 394 предузећа, са нето губитком 134, а без исказаног резултата је било 21 предузеће. У јавним предузећима (укупно 549) је било запослено 115.474 радника, што је за 2.284 радника мање у односу на претходну годину.

Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР) највећу добит исказао је сектор снабдевања електричном енергијом од 12,7 милијарди динара, трговина на велико и мало од 1,33 милијарди динара, следи сектор саобраћаја и складиштења од 1,2 милијарде динара, пољопривреда, шумарство и рибарство 870 милиона динара и снабдевање водом и управљање отпадним водама 681 милиона динара.

Остали сектори, а АПР није навео којима се тачно ради, исказали су губитак од 17,38 милијарди динара који је очигледно био довољан да отера финансијски резултата свих јавних предузећа у минус. Забрињава и то што профитабилност тог сектора пада. У 2018. јавна предузећа исказала су добит од 3,4 милијарде динара, а у 2017.  добит од чак 25 милијарди динара.

Стручњаци указују да подаци могу и да заварају и да резултати о позитивном или негативном пословању могу да потичу од методологије обрачуна, амортизације, курсних разлика…

Горан Радосављевић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију каже да је за оцену проблема потребнија дубља анализа да се види која су то предузећа направила губитак од 17 милијарди динара. Додаје, да профитабилност јавних предузећа флуктуира од године до године па тако ако држава неком предузећу отпише потраживања оно може из минуса да пређе у плус. То се, каже, дешавало са Железницом која је губиташ, а постоје и године када буде у плусу.

– Дистрибутери разних услуга традиционално послују позитивно што се види и по овогодишњим подацима о профиту сектора снабдевања електричном енергијом. Вероватно су губиташи они од раније познати рудници, железница – каже Радосављевић.

Он подсећа и на праксу државе која од године до године узме целу добит или већи део добити јавних предузећа не остављајући им ништа за инвестиције. Ипак чињеница да јавна предузећа послују лошије и да су лане исказала и губитак указује да проблем постоји

И Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, сматра да податак о лошијем пословању релативан и да може бити и књиговодствени.

– У плус се не доспева лако, као ни у минус. Можда су сада неке ставке исказане. Пример за тако нешто је било пословање Комерцијалне банке, која није јавно предузеће, која је једне године, у припремама за приватизацију исказала велики губитак, а већ годину дана касније велики добитак. А само се радило о различитом књижењу  да су ненаплатива потраживања отписали и другачије класификовали хипотеке. Тако је и код јавних предузећа. Сећам се једне године ЕПС је исказао велику добит, а већ следеће је држава морала да му да гаранцију за кредит. Па ако је тако добро пословао зашто сам није могао да гарантује својим средствима за зајам – каже Савић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

артиљерац
Ма чуди ме то од Јавних Предузећа.Иначе су били ЛОКОМОТИВА развоја Србије,па и шире.
Patriota Jugoslav
Sve se da istrpeti ali kada dobijem uplatnicu Infostana oko 100,00 Eura svaki mesec, bude mi zlo, pa ne znam da li da za taj novac kupim "ksanaks" ili da platim... To je preskupa usluga.Kada se ima u vidu penzija ili prosečna zarada u Srbiji to je nerealno i skupo nakalemljeno...
Joca
Ne cudi me da je tako. Potpisano renoviranje doma zdravlja naLimanu u Novom Sadu je 660 miliona dinara. Da bi koliko juce, gradonacelnik Vucevic prilikom obilaska rekao da ce renoviranje kostato 900 miliona dinara. Uz njega je stajao i direktor doma zdravlja Novi Sad, koji ga nije ispravio. Dali je moguce da je planirana i odobrena suma probijena a tek su skele postavljene? Ocigledno je kako i koliki se novac ispumpava. Promotivni spot na fb ovo potvrdjuje.
regionalna sila
Glavno je da Srbija ima najveću stopu rasta i da Srbiji na tome zavidi Hrvatska.
Posmatrač
Od naših mudrih političara se samo mogu čuti nebuloze i demagogija, ali ne kako sniziti cene i povećati životni standard.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.