Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

На нове родитеље чека 245 малишана

На једно дете без родитељског старања конкуришу три пара
(Фото Пиксабеј)

У овом тренутку 761 пар у Србији жељно ишчекује дан када ће им бити јављено да су постали родитељи, а статистика Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања говори да на једно дете без родитељског старања у просеку конкуришу три пара. То значи да на „нове” родитеље у овом моменту чека 245 малишана, а 77 њих наставиће свој живот у иностранству, јер за ову децу центри за социјални рад нису могли да пронађу усвојитеље у Србији. У министарству такође истичу да се 27 малишана тренутно налази на шестомесечном прилагођавању код усвојитеља – а ако процес адаптације буде успешно окончан, ови малишани добиће нове родитеље.

Драма породице Савић, којој је одузета тек усвојена девојчица, јер је накнадном контролом установљено да је разлика у годинама између ње и њене нове мајке већа од 45 година, отворила је бројна питања на која јавност очекује одговор. Како у разговору за наш лист објашњава Вукота Влаховић, начелник одељења за управне и надзорне послове у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, постоје три ситуације у којима ресорни министар мора лично да потпише сагласност за усвојење: ако је разлика у годинама између једног или оба усвојитеља већа од 45 година, ако је у питању инострано усвојење и уколико самац или самица желе да усвоје децу.

– По слову Породичног закона, разлика у годинама између детета и усвојитеља не сме да буде већа од 45 година, ни мања од 20 година, како би тај однос подсећао на родитељску релацију – каже Влаховић.

То је истовремено и један од честих разлога због којих особе дуго чекају на жељено проширење породице, напомиње Влаховић.

– пракса показује да већина потенцијалних усвојитеља има између 40 и 50 година, а готово сви траже бебе које имају свега неколико месеци. Ако се има на уму податак да је свега трећина деце која чекају на усвојење млађа од две године и да 33 одсто малишана има између три и пет година, а трећина је старија од шест година, онда је јасно због чега је раскорак између жеља и могућности тако велики – објашњава Вукота Влаховић.

Осим тога, сви потенцијални усвојитељи желе здраву децу своје националности, а велики број малишана који се налази у бази података Министарства рад има поремећаје у развоју.

– Дужина чекања на дете јесте веома индивидуална – што су особе толерантније на дететове карактеристике типа здравствени статус, национално порекло или боја коже, брже се реализује усвојење. Нажалост, многи малишани одрасту пре него што постану нечија деца – тужно констатује наш саговорник.

У ресорном министарству истичу да нерегулисани животни статус деце често онемогућава стручњаке центра за социјални рад да за њих траже нове родитеље. Наиме, законом је предвиђено да на усвајање одлазе она деца чији су родитељи непознати или умрли, односно малишани чијим је очевима и мајкама трајно одузето родитељско право.

– Деца на усвојење најчешће одлазе из хранитељских породица, а поступак адаптације на нову породицу траје шест месеци. Дешавало се да потенцијални усвојитељи за то време одустану од проширења породице или да орган старатељства процени да квалитет односа између усвојитеља и детета није задовољавајући и не да дозволу за усвојење – закључује Вукота Влаховић.

У јавности се често полемише са тезом због чега страни држављани усвајају нашу децу, а стручњаци министарства рада објашњавају да страни држављани могу да усвоје дете из Србије само ако за то дете не могу да се пронађу усвојитељи у нашој земљи. Сваке године између десет и петнаест страних држављана усвоји нашу децу, а у претходних 14 година чак 223 малишана добило је стране пасоше. Децу из Србије најчешће усвајају парови из Шведске, САД и Шпаније, а анализа Министарства рада показује да су то веома често малишани који имају озбиљније поремећаје у развоју.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marina
Mislim da je od toga da li ce deca biti usvojena u inostranstvu ili ovde vece pitanje zasto se ne ranije ne resi status dece... Zasto je potrebno par godina da se utvrdi da tu decu bioloski roditelji ne zele???? Ukoliko se taj problem resi sto pre i deca ce biti usvojena ranije i mnogo bolje ce se uklopiti u novu porodicu...
Mona
Usvajanje dece u inostranstvu, da li to ide preko one norveske agencije. Brinem za decu ciji su "usvojitelji" iz inostranstva, i uostalom zar mora neko da ih usvoji, zar drzava nema kapaciteta da ih skoluje i osposobi za samostalan zivot? Veliki sam protivnik da se nasa deca usvajaju u inostranstvu, jer nisam sigurna da ce im "usvajanje" doneti topao dom. Sve se dovodi u sumnju, kad zivimo u svetu punom razvrata, satanizma, pedifilije...
Anja
Objašnjenje za usvajanje dece u inostrantstu je sledeće: deca koja imaju neke zdravstvene probleme, deca koja su romske nacionalnosti, te deca starije životne dobi, su deca za koje se potencijaln roditelji teže odlučuju za usvajanje. Ljudi iz inostranstva ne prave razliku, pa se zato i usvajaju tamo. Ima i naših ljudi u inostranstvu, ima i naših ljudi u mešanim brakovima, pa se bez problema odlučuju za usvajanje dece bez obzira na sve. Sad, da li ima propusta, to ne znam.
Ivo Ebel
pa mozete da ih usvojite vi, prednost uvek imaju domaci roditelji
Modesty
Волела бих да новинари обраде ову тему на начин који Американци зову "solution journalism". Да се узме мало статистика уназад 20-30 година. колико се деце усваја на годишњем нивоу и то подељено на усвојитеље у земљи и иностранству. Сигурна сам да свашта ту може да изађе, што би било занимљиво. Нпр, чула сам да је за целу прошлу годину усвојено само једно дете, па сам онда чула да се форсирају хранитељи због комбинација за извлачење државног новца. Дајте мало загребите...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.