Лесковачка професорка међу великанима српске критике

Лесковац – Недавно је из штампе изашло једанаесто коло Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности” Издавачког центра Матице српске. Покретач ове едиције, која се сматра једним од највећих подухвата у српском издаваштву, је академик Миро Вуксановић, књижевник и управник Библиотеке Српске академије наука и уметности. Прошле године едиција је добила Награду за издавачки подухват Београдског сајма књига, а ове награду „Глигорије Возаровић”.

Прво коло објављено је 2010. Читаву деценију група академика, професора универзитета, књижевних критичара, историчара књижевности и писаца ради на захтевном послу приређивања књига. Део те групе истраживача и приређивача је и мр Биљана Мичић, професорка српског језика и књижевности у Гимназији Лесковац.

За Издавачки центар Матице српске приредила је до сада три књиге – избор из поезије, прозе, драма и есеја Момчила Настасијевића (2016), потом избор из поезије, прозе и есеја Оскара Давича (2017) и, за последње објављено једанаесто коло, избор из прозног опуса Вељка Милићевића. Творац првог српског модерног романа „Беспуће” представљен је у овом избору као романсијер и приповедач.

– Свака књига у Антологији ради се по утврђеном критеријуму, од предговора који доноси савремен поглед на стваралаштво и допринос писца, преко антологијског избора из дела, хронологије живота, селективне библиографије, напомена, речника, до избора из најзначајнијих раније објављених критика. Као такве, ове књиге јесу научна издања, али су опремљене да буду доступне свима – каже професорка Гимназије Лесковац, која је изузетно активна у културном животу града у коме живи и ради.

Биљана Мичић рођена је 1978. године у Параћину. Студије српског језика и књижевности завршила је на Студијског групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу 2001. године. Магистарску тезу под насловом Поезија и поетика Милана Дединца одбранила је 2012. године. Учествовала је на научним скуповима „Књижевност на дијалекту” (Лесковац 2006), „Дијалекат и дијалекатска књижевност”, (Лесковац 2008) и на 17. Конгресу Савеза славистичких друштава Србије (Сокобања 2009). Од 2001. до 2004. године радила је као професор српског језика и књижевности у Техничкој школи у Лесковцу.

Од 2004. године ради у Гимназији у Лесковцу. Школске 2006/2007. била је сарадник на Филозофском факултету у Нишу на предмету Савремени српски језик III. Бави се књижевном критиком и есејистиком. Од 2009. до 2011. године била је у уредништву часописа Наше стварање. Радове је објављивала у стручним и научним публикацијама и у разним часописима и листовима.

Њен научни прерађивачки рад је изузетно запажен. Објавила је књиге Под језиком, над говором: Огледи о Настасијевићу и Џунићу (Алтера, библиотека „Калем”, Београд 2010), „Песник окованих визија – Поезија и поетика Милана Дединца” (Altera Book, Београд 2014). Приредила је више књига о Николају Тимчену, познатом лесковачко књижевном критичару, али и о другим савременим српским и писцима из Лесковца попут дела Марије Стојановић, Данијеле Радовановић, проф. др Драгомира Радовановића и Јована Пејчића.

Рад мр Биљане Мичић детаљно је представљен у двотомној студији „Лесковачки писци – трагови и трагања” (Лесковац 2016) и студији „Лесковачки писци – библиографије и коментари 1988–2018” (Лесковац 2019). У Лесковцу слови за најбољег зналца савременог српског књижевног тренутка. Начином интерпретације дела, изванредном дикцијом и ненаметљивошћу радо је виђена на књижевном сусретима на којима се њен критичарски тон прихвата са изузетним уважавањем.