Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хиљаду и по људи у кућном затвору

Србија има најнижу стопу осуђених на алтернативне санкције од укупно 32 земље у извештају Савета Европе
(Фото Танјуг)

Казну рада у јавном интересу тренутно издржава само 159 људи у Србији, а у кућном затвору је 1.595 осуђеника, од којих трећина има наногвицу. У кућном притвору је 330 осумњичених, а условну осуду са заштитним надзором имају 22 осуђена. То је тренутно стање примене алтернативних санкција и мера у Србији, на дан 19. јуна ове године. У Управи за извршење кривичних санкција кажу да је то укупно 2.106 особа које нису у затворском систему и чине 16,9 процената целокупне кажњеничке популације.

– Све алтернативне санкције доносе велику уштеду буџетских средстава Републике Србије, али се растерећују и затворски смештајни капацитети – истичу у управи и подсећају да је Закон о извршењу ванзаводских санкција и мера усвојен 2014. године. Од тада се систем стално унапређује и јачају се капацитети Повереничке службе, која је надлежна за спровођење алтернативних санкција. Значајну подршку овој служби пружају међународне организације, пре свега ЕУ, која је помогла у набавци опреме за електронски надзор и донирала возила и ИТ опрему.

– Пракса других земаља показује да алтернативне санкције у значајној мери доприносе смањењу стопе поврата јер су усмерене на личност извршиоца кривичног дела, на његово породично окружење, али и на ширу друштвену заједницу – истичу у управи.

Овим санкцијама и мерама избегавају се негативни ефекти затварања – стигматизација, одвајање од породице, прекид школовања, губитак посла, утицај других осуђеника и притвореника. Радом у јавном интересу остварује се и непосредна корист за друштво, а осуђени у кућном затвору могу да наставе са школовањем и радним односом. Алтернативне санкције стварају и услове да се ублажи штета причињена жртви.

Последњи извештај Савета Европе ипак говори о томе да Србија има најнижу стопу популације на пробацији. Просечна стопа пробације у Европи је 155 затвореника на 100.000 становника, док је у Србији тај број само 26. Највећу стопу особа под назором пријавиле су Пољска (646), Турска (591), Грузија (540) и Литванија (523). Србија је на дну листе, иза Финске (53), Швајцарске (50) и Норвешке (46).

Други извештај Савета Европе показује да је Србија међу 20 затворских управа које су ослободиле затворенике у оквиру мера за спречавање ширења ковида 19. У Србији је пуштено 626 затвореника, што је 5,7 одсто. Највећи проценат затвореника – чак 35 одсто, односно 102.944 човека, ослобођено је у Турској.

Савет Европе наводи да се упркос отпуштањима и даље бележи пренатрпаност у затворима.

На првом месту по томе је такође Турска, са 125,6 осуђеника на 100 затворских места, следе Румунија, Грчка и Мађарска са 112, затим Кипар и Италија са 109, Француска са 107, па Србија са 105,5 осуђеника на 100 места.

У управи за извршење кривичних санкција кажу да је реч о извештају из 2018. године, којим је оцењено да је у српским затворима дошло до смањења стопе пренасељености у односу на претходну, 2017. годину. Истичу да већи проблем са смештајним капацитетима од Србије имају државе чланице СЕ и ЕУ, попут Белгије и Аустрије.

– Србија је 2017. године имала 109,2 лица на 100 слободних места у заводима, док је у 2018. години та стопа пала на 105,5. Те године у октобру отворен је нови модеран затвор у Панчеву, за смештај 500 лица, што је утицало да извештај буде повољнији. Министарство правде и Управа за извршење кривичних санкција улажу последњих неколико година интензивне напоре како би се побољшали услови за смештај лица лишених слободе и посвећени су поштовању њихових права и потпуној примени међународних конвенција – кажу у управи.

Завршена је изградња модерног објекта за смештај 200 лица у Окружном затвору у Лесковцу. Прошле године је изграђен објекат у женском затвору у Пожаревцу за смештај 160 осуђеница, као и нови павиљон за 216 осуђеника у Забели, а у току је изградња још два павиљона у том заводу. До краја ове године биће изграђен павиљон у Сремској Митровици за смештај 320 лица.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.