субота, 08.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 27.06.2020. у 16:26 Раде Јовановић

Деспот Стефан се враћа у родни Крушевац

Јединствен споменик владару Србије, дипломати и песнику у средњем веку, сину кнеза Лазара и кнегиње Милице, који је из Крушевца у Београд пренео престоницу Србије, биће откривен у Крушевцу на Видовдан на Тргу костурница.
Ћерка аутора Мила Стајковац показује макету горњег дела споменика деспоту Стефану Лазаревићу (Фото Р. Станковић)

Крушевац – На Видовдан, велики српски празник, када Крушевац обележава и 650 година постојања и развоја, биће откривен споменик деспоту Стефану Лазаревићу, јединствен у Србији, рад београдског академског вајара Бориса Стајковца. Споменик, висок осам метара, представља Високог Стевана, како су га у народу звали, на немирном коњу у немирној Србији средњег века, коју, ипак, држи под контролом. Тим делом ће се „поносити Крушевац и Србија”, очекује сам аутор.

Постамент је завршен. Налази се у централном делу Трга костурница. У радовима на украшавању учествовао је јуче и сам аутор, очекујући да у суботу споменик бити допремљен из Београда и монтиран, а на Видовдан откривен. Поред професионалних мајстора, прилог завршним радовима дали су и познати крушевачки песник, аутор најпознатије монографије града Крушевца Бата Ђидић и Мила Стајковац, студент вајарства у Фиренци, ћерка аутора споменика.

Ауторова ћерка Мила нам је показала једну макету, део горњег дела споменика деспоту Стефану, а остало је тајна до свечаног откривања.

– Деспот Стефан је заиста наша велика историјска личност која је у себи носила све особине што су нам и данас потребне., Невероватно је колико нам је и данас актуелно то време. Он је тада, после пада оца на Косову, за своју земљу имао разапету Србију између Истока и Запада, између Турске и Угарске, Успео је да великом дипломатијом, знањем, великом уметношћу и умешношћу, све то помири и од Србије направи поштовану и велику државу. Нама све то и данас треба, а његови стихови „Љубав све превасходи” представљају порука за нас да морамо да верујемо једни другима, да се саберемо и да будемо једно, а то је оно што нам је данас нужно пред искушењима која нас чекају. Деспот у руци држи крст. Тај крст представља нашу веру, не само у Бога него и у нас саме – да верујемо једни другима и да наставимо да се боримо. Под деспотом је и тај немирни коњ, баш као што је и нама све немирно. То је била идеја целог споменика – објашњава аутор.

Вајар је пре конципирања свог дела консултовао многе уметнике, академике, историчаре... Овај споменик је зато јединствен, такав не постоји у Србији.

– Осим фресака и једног његовог споменика на Калемегдану, нема других споменика њему посвећених. Дивно је што су се град Крушевац, Бата Гашић, Бата Ђидиђ и други овдашњи људи у овом граду сетили да дечака који је рођен у Крушевцу, а од Србије је направио велику и цењену земљу, после толико векова врате у родно место, да овде остане као инспирација младим људима да се угледају на њега и да у себи носе љубав према брату, родитељима, према својој земљи – истиче Стајковац.

Крушевачки и српски песник Љубиша Бата Ђидић је инсистирао да се на споменику нађе „Слово љубве”, велико песничко дело деспота Стефана, како би млади прочитали макар само један стих – „Љубав све превасходи”.

– Ја сам устврдио да је „Слово љубве” настало у Крушевцу, једног тренутка 1409. године, када је требало требало да се деспот измири са својим братом, па је написао посланицу, једну од најлепших творевина српског језика. То су најлепше мисли наше средњовековне књижевности. Зато сам инсистирао да уз деспота овде буду и ти прекрасни стихови о љубави и родољубљу, нешто што је изузетно хумано и величанствено. Срећан сам што су овде за нове генерације – каже Бата Ђидић.

Коментари9
518c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesna Miljković
Greška u tekstu. Kruševac slavi 650 godina 2021. a ne sada
Раде Станковић
Раде: Да, Крушевац 2021. формално обележава 650 година постојања и развоја. То, ипак, не значи да нисмо ушли у обележавање тог јубилеја овог Видовдана. И откривање споменика кнегињи Милици 2018. је део те светковине, па споменика палим припадницима војске, полиције и резервног војног састава на Слободишту. И, да се зна, Крушевац се први пут у историјским документима спомиње 1371. године, па се та година узима као година оснивања града, што не значи да је то апсолутно тачно. Захваљујем.
Заврам
Зар аутор није Раде Станковић? Питам, такође, ове леле.уде, што покушавају да буду паметни, а чињеница је да исказују своје незнање и баксузлук. Овај споменик јесте јединствен - по својој форми, поруци, коју собом носи, материјалу, од којег је израђен, ауторовој идеји...по томе што ће данас, на Видовдан, бити откривен у Деспотовом родном Крушевцу... јединствен по немерљивој радости, којом га у старој престоници житељи дочекују, као и споменици родитеља, Лазара и Милице сестре Јелене Балшић
Боро
Било би лепо да копију тог споменика пошаљемо и нашој браћи Турцима, да је поставе у сред Анкаре, јер је управо Стефан Лазаревић најзаслужнији што је уопште Турско царство преживело нападе Монгола и Хришћана. У бици код Анкаре, 1402. када је Турке спасао већ виђеног пораза, и код Никопоља, 1396, после које је цео Балкан пао под Турке, где је србска војска са успехом потукла Хришћанску војску. Њему Срби могу да захвале 500 година робовања под Турцима, зато му и треба подићи споменик.
Petrovic Dusan
@ Боро Zapravo je u toj bitci ucestvovalo oko 150 Srba, i preko 20 hiljada Turaka.Svi su zarobljeni,ali je Tamerlan pustio Srbe da odu.Kako su to 150 vojnika spasli Tursku, ako je zarobljen sam sultan i Turci pretrpeli gubitke, nije jasno.
Pedja
@Boro Despot Stefan Lazarević je, izmedju ostalog bio i jedan od osnivača Reda Zmaja, reda osnovanog za odbranu Hrišćanstva (krsta). Vi govorite o bitkama koje su se odigrale nakon Kosovskog boja, u vremenu toliko nestabilnom i nemirnom, u podeljenoj i ratovima razorenoj Srbiji. Savetujem vas da pre nego što objavite ovako ironične, cinične i nepismene komentare, malo proučite lik i delo ovog vladara.
Томислав Јовановић
Споменик деспота Стефана Лазаревића постоји и у Младеновцу и то је остварење вајара Велимира Каравелића.
Radenkovic Milivoje
O spomeniku sve najlepse. Ali nista ne moze da se desi bez lokalnih "Bata" koji moraju biti ukljuceni. U Krusevcu su to Bata Gasic i Bata Djidic, u Brusu je Bata Jutka, ... a i svaki drugi grad ima svog lokalnog feudalca, svog Batu. Politike, vlade i partije na vlasti se menjaju, ali Bate ostaju. Nas fenomen.
Заврам
@M. Radenkovic! Реномирани Књижевник Љубиша Бата Ђидић и бивши градоначелник Крушевца Братислав Бата Гашић су иницијатори подизања овог величанственог, грандиозног споменика...Срце ми је задрхтало када сам га угледала...Уистину, снажан осећај - Стефан Високи, деспот Србије, старији син кнеза Лазара Хребељановића (у народу вољен,поштован и називан царем), и чест кнегиње Милице, вратио се у свој родни Крушевац, у којем је столовао отац му, славни кнез Лазар, јунак и великомученик Косовског боја.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља