Понедељак, 17.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Срећа коју је донела слобода

Швајцарац Арчибалд Рајс, један од првих који је ушао у ослобођени Београд, водио је дневник о победоносном походу српске војске
Споменик Арчибалду Рајсу у Београду (Викимедија)

После четири крваве ратне године српска војска у силовитом налету ослобађала је у јесен 1918. део по део отаџбине. Поражени окупатор  безглаво се повлачио пред ослободиоцима.

Са српским јединицама ступао је и Арчибалд Рајс, швајцарски професор, криминолог, публициста. Дошао је у Србију 1914. на позив српске владе да истражује злочине окупатора над цивилним становништвом, да би током ратних година упознао и заволео српски народ, с којим је остао до краја живота (1929. умро у Београду).

Догађаје у ослободилачком походу српске војске ратне јесени Рајс је педантно бележио у свом дневнику. Те записе је водио од 8. септембра 1918. када је у рано јутро кренуо из Солуна ка северу, опрезно  напредујући кроз ровове и логоре под артиљеријском ватром, а завршио 8. новембра исте године у ослобођеном Београду. Ови делови Рајсовог дневника објављени су у књизи „Голгота и васкрс Србије”.

Пише он да су 27. октобра  стигли у Свилајнац који је окупатор тог јутра напустио: „Немци су хтели да запале мост, али свилајначка деца су угасила пожар. Уосталом, Немци и Аустријанци, по свом обичају, понашали су се као  дивљаци при одласку: они су пљачкали и злостављали становништво! Показују ми опљачкане радње. Све је узето, а оно што нису могли однети, оштећено је. Дочекани смо одушевљено од становништва. Они нам долазе у сусрет играјући и певајући. Човек осећа уживање и сву радост ових бића што су најзад слободна”, бележи Швајцарац.

Али игру, песму и загрљаје, надохват слободе, сустижу и лелеци. Рајс се три дана касније затекао у Умчарима, где је за ову несрећу чуо: „Поред наше собе жене оплакују  војника који је јуче погинуо заједно са сеоским кметом, у тренутку кад је овај хтео да га загрли. Један аустријски куршум убио је обојицу.”

Из Београда се Немци и Аустријанци повлаче пред ослободиоцима, који су већ у Гроцкој. Арчибалд Рајс иде ка престоници 1. новембра и о томе записује:

„Београд је слободан и дивизија ће логоровати у престоници... Остављам коња у дивизији и улазим пешице у Београд. Ја сам један од првих који улази у престоницу. Све становништво је по улицама. Одушевљење је огромно. То је поплава цвећа, венаца, пешкира које дају у знак добродошлице. А сви пешкири носе датум! Кад су жене имале времена да то извезу? Усред вароши на Теразијама гужва! Млади добровољац служи ми као гардиста и једва ми крчи пут. Одлазим у општину да поздравим општински одбор. Ту наилазим на срдачан пријем. Шетам се тако до 18 сати и враћам у дивизију са двадесетак пешкира, успоменом на овај дан ослобођења Београда...”

Седам дана касније у ослобођену престоницу стиже принц Александар Карађорђевић. Рајс у дневнику пише да је принчев аутомобил стигао у варош у поподневним сатима, где је наследника престола говором дочекао председник општине:

„Принц одговара једноставно гласом који се чује, али он је узбуђен. Затим поздравља све великодостојнике. Хорови певају химну и маса виче ‒ Живео! Сада одлазимо сви пешице у Саборну цркву. Принца прате председник општине, чланови општине и официри, испред њих неколико војника који им крче пролаз кроз гомилу. Жене се бацају на колена ‒ Живео! Тај пресрдачни дочек узбудљив је до крајњих граница.”

„Најзад стижемо до Саборне цркве. Она је импознатна, осветљена електричним сијалицама и украшена зеленилом које је свуда распоређено. На вратима принца дочекује свештенство које му предаје Свето писмо. Хор пева химну и церемонија је кратка. Излазимо и принц одлази аутомобилом у свој привремени двор, Крсмановићеву кућу. Пролазим туда и улазим да видим да ли га могу поздравити. Топао дочек од стране дворских официра. Принц ме позива на вечеру. То је моја прва вечера у престоници после толико година искушења! Овој незаборавној вечери присуствовали су принц Александар, министар Нинчић, пуковник Калафатовић из Главног стана, пуковник Дамјановић, шеф полиције у Главном стану Туцаковић и ја”, записао је у свом дневнику пријатељ српског народа Арчибалд Рајс.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bambi
Sto ne pisete kako je Tito sa komunistima vodio borbu protiv cetnika i ostalih domacih izdajnika. Protiv ustasa, nacista, crvenokosuljasa, ljoticevca, balija? Uzimate iz istorije samo ono sto je sada moderno?
Dragan Pik-lon
Kad bi dao Bog da se rodi jos jedan ovakav Svajcarac i da zajedno sa srpskom vojskom udje i oslobodi srpski Prizren.Da vodi dnevnik i opise sve zlocine UCK-hirurga.Svet ovakvima veruje.Arcibald Rajs je srpski svetionik.Slava mu!
Banija
Samo smo se mi kao narod i (vlast) prema njemu i mnogima stranim drzavljanima i pre i posle veoma , veoma obrukali.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.