Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Унеско уписао Ђердап на Светску листу геопаркова

(Фото/Министарство заштите животне средине/С. М.)

Подручје Ђердапа на Дунаву, одлуком Извршног савета Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу - Унеско уписано је од 10. јула 2020. године на Светску листу геопаркова (UNESCO Global Geoparks) као први геопарк у Србији и један од 15 нових у свету, саопштило је данас Министарство заштите животне средине.

Геопаркови су јединствена, географски целовита подручја која се одликују локалитетима и пејсажем од међународног геолошког значаја, и изузетним природним и културним наслеђем.

– Најупечатљивији природни феномен у Геопарку, се простире на 1.330 квадратних километара, је Ђердапска клисура која је, са дужином од преко 100 километара, најдужа клисура у Европи. Састоји се од четири мање клисуре и три котлине: Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин Вир, Доњомилановачка котлина, Казанска клисура, Оршавска котлина и Сипска клисура. На овом простору Дунав је својом снагом дубоко исклесао снажне камене планине Јужних Карпата, где је, откривајући изузетне лепоте геонаслеђа”, наводи се у саопштењу.

Геопарком су још обухваћена и заштићена подручја: споменици природе „Прерасти у кањону Вратне”, „Прераст Шупља стена”, „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” и „Бледерија”, као и заштићена подручја од локалног значаја: Споменици природе „Рајкова пећина”, „Бигрена акумулација код манастира Тумане” и „Бигрена акумулација Бели Изворац”.

Због специфичног географског положаја, благе климе и расположивих, разноликих природних ресурса, ово подручје је било миленијумско насеље неколико цивилизација, која датирају из времена мезолита (Лепенски Вир, око 9500-5500 пре н.е), енеолита (најстарији рудник у Европи - Рудна Глава код Мајданпека, око 5000 година пре н.е), као и из римског, византијског и турског периода (Трајанова табла, тврђаве Голубачки град и Фетислам, Диана), а ту су и традиционалне куће, цркве и манастири.

Министарство заштите животне средине је 2014. године покренуло иницијативу за успостављање геопаркова у Републици Србији.

Геопарк Ђердап је успостављен на основу Споразума о сарадњи између Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, ЈП „Национални парк Ђердап” и општина Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин, којим је предвиђено да Национални парк буде носилац активности Геопарка.

Геопарк Ђердап се простире на 1.330 квадратних километара, „обухватајући изванредне локалитете и феномене геолошког карактера”, наводи се у саопштењу.

Проширењем листе Унеско са 15 геопаркова, сада је у глобалну мрежу уписано 161 подручје од изузетног међународног геолошког значаја у 44 земље.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jelena
Dobro su se setili a Aja Sofije nisu!
Bojan
Još samo da prestanemo da ispuštamo štroku iz kanalizacije u Dunav i nelegalnih splavova na Savi i Dunavu. Onda ćemo štiti naš park prirode

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.