Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТАЈНЕ ЂЕРДАПА

Магијски хук Бледерије

Разноврсност овог геолошког феномена подразумева четири врела, језерце, пећину Соколовицу, кречњачку клисурицу и слапове
СП Бледерија се налази у склопу Геопарк Ђердап који се простире на 1.330 квадратних километара (Фото ТО Кладово)

Споменик природе „Бледерија”, на истоименој реци у подножју планине Мироч, мистичан је као уосталом и цела источна Србија која својим каменим врлетима, највећим подземним дворанама Србије, кањонима и водопадима представља праву посластицу за љубитеље природе и пустоловина.

Да би се очувало богатство и разноврсност геолошког феномена Бледерија, које подразумева четири врела, језерце, врелску пећину Соколовицу, кречњачку клисурицу и слапове, почетком године проглашено је за споменик природе друге категорије на основу рада Завода за заштиту природе Србије.

  Бледерија је река дугачка 4,3 километра на којој се налази истоимени водопад (Фото Завод за заштиту природе Србије)

Бледерија је река дугачка 4,3 километра на којој се налази истоимени водопад. Извире на 190 метара надморске висине. Низводно прима воде својих притока Соколовице и Суваје да би се улила у Равну реку, одакле тече ка Дунаву као Река или Рачка река.

– Споменик природе ,,Бледерија” је на територији села Река у општини Кладово. Захвата површину од 398,86 хектара, од чега је 237 хектара у приватној својини – наводе у Туристичкој организацији општине Кладово којој је ова, како сами кажу, „најбоље чувана тајна Ђердапа”, поверена на управљање.

Прелепи водопад је на 30. километру од Кладова.

На самом улазу у Брзу Паланку, из правца Кладова, стоји знак да се скрене десно за водопад, до села Река. Са последњом кућом у насељу престаје и асфалтни пут и почиње пустоловина. Два пута се прелази речица Бледерија, преко мостића или кроз плитку воду, ко шта воли. На крају, како су нам објаснили у ТО „Кладово”, преостаје да се, стрмом падином, сиђе до водопада. Сусрет наговештава жубор воде који постаје све гласнији.

Прелепи водопад је на 30. километру од Кладова (Фото Принтскрин)

Водопад Бледерија обрушава се преко бигрене пречаге са висине од седам метара у бигрену каду, формирајући мало смарагднозелено језеро. Испод њега је још једно, мало плиће. После пар каскада, речица прелази у долину.

Истини за вољу, овај водопад није највећи који се може видети у Србији, нити је најбогатији водом, али никада не пресуши. Међутим, овај мали простор, како неко рече, лепота чини великим, хук воде која се обрушава о стење чини га снажним, а све заједно љупким местом које заслужује више пажње.

Узводно од водопада, на око два километра са десне стране, налазе се извори реке Бледерије од којих су неки са леденом водом, док су у непосредној близини и извори субтермалне воде са температуром од 17 степени. Воде ових извора спајају се преко низа слапова крчећи свој пут кроз нестварну зелену оазу.

Пећина са врелом Соколовица, на 2,5 километара од водопада, низводно је од локалитета ,,Град” и још није уређена за посетиоце.

Околина овог заштићеног простора прекривена је храстовим (цер, сладун, китњак, граб) и буковим шумама. Овде се може наћи и 78 врста лековитог биља.

(Фото Принтскрин)

Пролазила је овуда и пречица римског пута из Пореча (како се све до 19. века називао Доњи Милановац), преко Мироча ка Дунаву и Кључу док Трајан није пробио пут кроз Казане.

У складу са Планом и Програмом управљања, у наредном периоду планирано је уређење путне инфраструктуре до самог водопада и постављање туристичке сигнализације како би се још више олакшао прилаз водопаду, наводе у овој туристичкој организацији. Још један део плана јесте и уређење простора око самог водопада, као и постављање чуварске службе.

Оно на шта, и даље малобројни, посетиоци указују јесу пластичне флаше које река није успела да понесе даље, назад у „цивилизацију” и пластичне кесе које се вијоре као симбол људског немара.

Зато увек остаје дилема – треба ли откривати драгуље природе или их оствити ушушкане у беспућу.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stevan
Ovo bi trebalo napraviti kao sto Austrijanci u svojoj 3sat televiziji stalno , svako jutro pokazuju svoje prirodne lepote. Kamerama. Imaju kamere na svim vrhovima, jezerima i oblama i to ide i na drugim DE tv stanicama od 6 do 8:30 , SVAKI DAN ! Krajnje je vreme da i mi nadjemo investitora koji ce omogucavati nasim tv stanicama da ovakav i slicne sadrzaje prikaze ne samo nama , da se i mi divimo lepotama nase zemlje, nego i drugima. Treba da izgradimo, ponosno, prikaz lepota Srbije! A i regiona.
Radenkovic Milivoje
Pa TV programi ne mogu da prikazuju ovakve emisije jer nemaju slobodnih termina od silnih politickih emisija. A i novinare danas ne interesuju ove teme. Nazalost.
Mirjana Dukić
Ostaviti ih skrivene u prirodi, da ih samo ljubitelji prirode mogu naći ( ali ni to nije garancije- plastika je već zagadila tu lepotu)
Миодраг Стојковић
Велико Хвала, предивно.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.