Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Приватни сектор тихује, а јавном се најављује повећање плата

Било би много продуктивније и сврсисходније повећати неопорезиви део зараде и смањити намете на рад него делити новац јавном сектору, сматра економиста Саша Ђоговић
У не­ким сек­то­ри­ма ће би­ти от­пу­шта­ња, по­себ­но у фир­ма­ма ко­је су у вези са ауто­мо­бил­ском, ма­шин­ском и ме­тал­ском ин­ду­стри­јом (Фото Н. Марјановић)

Ако буде сачувана стабилност до краја године, биће услова за раст плата у јавном сектору, најавио је председник Србије Александар Вучић. Током овог месеца слично је рекао и после видео-састанка с мисијом ММФ-а, када је изразио очекивање да ће се контролисани раст плата и пензија наставити и у 2021. години. Међутим, економисти сматрају да то није реално када је приватни сектор на коленима, а није ни правично јер би сви требало да деле судбину друштва.

Економиста Саша Ђоговић, аутор публикације „Макроекономска кретања у Србији”, категорично каже да у овој и наредној години нема шансе за повећање плата. Осим ако држава не планира додатно задуживање. То би даље значило повећање дефицита и јавног дуга који ће по свему судећи до краја године прескочити 60 одсто БДП-а.

Иначе, у априлу је влада усвојила ребаланс буџета којим је планиран буџетски дефицит од седам одсто БДП-а или више од три милијарде евра. Али наш саговорник очекује да ће нова влада сачинити још један ребаланс буџета, када ћемо знати да ли ће буџетски дефицит бити повећан.

– Уместо повећања плата, требало би ићи на олакшавање ситуације у привреди. Било би много продуктивније и сврсисходније повећати неопорезиви део зараде и смањити намете на рад него делити новца јавном сектору. Свакако би одређене награде и стимулације требало дати запосленима у здравству. За њих мора да се пронађе новац тако што ће се обавити тријажа непродуктивних инвестиција, било да је реч о административним зградама или улагању у безбедносне и војне структуре – сматра Ђоговић.

Остатак јавног сектора, каже, на то не може да рачуна када привреда трпи. Приватни сектор ће имати појачану незапосленост и не може да се рачуна на раст плата. У таквој ситуацији јавни сектор не може да буде острво за себе.

– Када се заврше сезонски радови у пољопривреди и грађевинарству биће појачани приливи незапослене радне снаге. Забележићемо потпуни подбачај у туризму, готово библијских размера. Имамо велики пад у индустријској производњи текстила, намештаја, па и основних метала. Веће компаније попут Железаре, која већ бележи губитке и гаси једну пећ, моћи ће да издрже, али шта је са осталима. Доста малих предузећа нема резерве и акумулирани капитал који би им омогућили дуже време да опстану на тржишту и обезбеде солвентност, тако да ће многи отићи у историју – каже Ђоговић.

Горан Радосављевић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), каже да „с резервом” треба говорити и о повећању плата, јер то зависи од трајања здравствене кризе због пандемије.

– Не би требало повећавати расходе у буџету. Порески приходи од почетка године опали су за два одсто, што је доста – рекао је Радосављевић агенцији Бета.

У прилог ставу да треба бити обазрив у обећањима о повећању плата и пензија иде, како је рекао, и то што од планираног суфицита у буџету „нема ништа”, већ се после пет месеци у овој години бележи дефицит.

То, оцењује, није неуобичајено у кризи, и зато треба водити рачуна о обећањима како се Србија не би превише задужила.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословни подршку, каже да је приватни сектор имао пад прихода од око 33 одсто у јуну, што је настављено у јулу. То практично значи да ће зараде у приватном сектору морати да се смањују, а у неким секторима ће бити отпуштања. Првенствено, каже, у великим компанијама које раде за велике индустрије по Европи јер је тамо тражња преполовљена. То су фирме које су везане за аутомобилску, машинску и металску индустрију. Према његовим речима у сектору услуга је права паника јер ће многе фирме бити угашене, а десетине хиљада људи остати без посла.

– Није добро да повећавамо плате у јавном сектору, а с друге стране, пола привреде каже да нема довољно новца да исплаћује запослене. То није добра порука привреди. И није фер, јер привреда треба да напуни буџет. Једино што у кризама помаже јесте да се улаже у јавне инвестиције и тако поспешује рад привреде – сматра Рајић.

Како се тренутно крећу зараде у приватном и јавном сектору?

Зараде у јавном сектору остаће непромењене у другом делу године, док ће зараде у приватном сектору имати благи пад, предвиђања су најновијег „Кварталног монитора”, билтена који издају Економски факултет у Београду и Фондација за развој економске науке (ФРЕН).

Коментари33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vagar
Velika ekonomska kriza 2009-2011 uklonila je predhodnu vlast i dovela ove.Ako ovi nisu iz toga izvukli nikakvu pouku,ova kriza će i njih skloniti sa vlasti.
Брано
Сматрам, као службеник у органу државне управе, да би у овим околностима, евентуално повећање плата у јавном сектору (осим у здравству), поготово државној управи и локалној самоуправи, било равно самом злу.
Kostic
Veliki broj ljudi zivi od pozorisne umetnosti:reziseri, scenografi, kostimografi, kompozitori, garderoberi, glumci, itd... Velika se nesreca nadvila nad svima pa tako i u ovoj umetnickoj bransi. Osim institucionalnih pozorista jos je veci broj glumaca koji imaju samostalne projekte pa i samostalne produkcije. Kako resiti problem od septembra kada pocinje nova sezona . Da li je resenje da svi posetioci sede sa maskama na licu a da glumci da bi izasli na scenu nose potvrde testa?
dusan1
Najveća pomoć poslodavcima a i zaposlenima kako u privatnom tako i u državnom sektoru je smanjenje socijalnih razlika što dovodi do toga da su ljudi zadovoljni i da se isplati pošteni rad a ne 'snalaženje'. Kao prvo odrediti da za isti posao kod privatnika mora da bude makar 1 dinar veća plata nego u državnoj službi . To potstiče da onaj ko plaća porez ima interes da radi a ne da čeka da se uvali na budžet ! Drugo da u državnoj službi najmanja plata bude bar trećina od najveće .
Đorđe
Ako propadne privatni sektor, propašće i srpska ekonomija i srpska država. To je valjda svima jasno!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.