Субота, 31.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ефекат пандемије на тржиште рада

Исплата три минималца утицала на смањење или бар одлагање отпуштања
Укуп­на за­по­сле­ност у дру­гом квар­та­лу знатно ће се смањити, процењују економисти (Фото Н. Марјановић)

Према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ), у мају је, у односу на април, број незапослених повећан за десетак хиљада. Незапослених је сада око 523.000, а на крају априла их је било 513.000. За месец дана, бивших запослених, било да су добили отказ, било да су им престали уговори о раду, било је 8.900.

Може се рећи да су ово најсвежији подаци о незапослености у Србији, јер се последњи доступни подаци Анкете о радној снази и формалној запослености, које објављује Републички завод за статистику, публикују крајем маја и односе се на први квартал 2020. године.

Колики је пад запослености узрокован актуелном привредном кризом изазваном пандемијом знаће се крајем јула, када буду објављени подаци о формалној запослености за други квартал. Тај период се, наиме, поклапа са ванредним стањем и повећањем проблема на тржишту рада.

Проблематиком смањења запослености бави се публикација „Квартални монитор” (КМ) Економског факултета у Београду. И они констатују да је на формалном тржишту рада у периоду април–мај, према изјавама представника власти, мање 10.000–15.000 запослених, што је око 0,6 одсто од укупног броја формално запослених.

„Мали пад запослености на формалном тржишту у Србији последица је постојања законских ограничење и уговора о раду којима се прописују процедуре отпуштања радника. Осим тога, државни програм исплате минималца запосленима у приватном сектору у периоду мај–јул утицао је на смањење или бар одлагање отпуштања. Процењујемо да ће укупна запосленост у другом кварталу имати значајан пад и да ће она бити претежно последица губитка послова на неформалном тржишту. Мада је постепени опоравак привредне активности почео већ у мају ове године, процењујемо да ће се погоршање на тржишту рада наставити током целе друге половине ове године, а вероватно и у делу наредне године и обухватаће пре свега формално тржиште радне снаге”, наводи се у анализи ове публикације.

Интензивније отпуштање у приватном сектору, којим ће се запосленост ускладити са обимом привредне активности, почеће након окончања програма исплате минималца у јулу ове године. Отпуштање радника се може очекивати пре свега у делатностима која производе трајна потрошна добра, капиталне производе као и неегзистенцијалне услуге, попут туристичких. Опоравак тражње за наведеним производима ће бити постепен и вероватно ће бити потребно годину дана да се тражња врати на преткризни ниво.

Отпуштање радника у формалном сектору и губитак дела неформалних послова утицаће на раст стопе незапослености у овој и наредној години. На раст стопе незапослености утицаће останак дела радника који су се на почетку пандемије вратили у Србију, а који су у иностранству радили у делатностима чији ће опоравак бити спор (туризам, угоститељство, производња неегзистенцијалних производа).

Све ово намеће питање колика стопа незапослености се може очекивати у Србији у овој и наредној години.

„На основу економетријских истраживања добијено је да пад БДП-а за један процентни поен најчешће доводи до раста стопе незапослености за 0,2–0,4 процентних поена. Уз очекивани пад БДП од три одсто, стопа незапослености у просеку у овој години износиће око 12,5 одсто, али ће крајем ове и почетком наредне године незапосленост бити у интервалу између 13 и 14 одсто. Наравно, на висину стопе незапослености утицаће евентуална примена током друге половине године програма државне помоћи посебно угроженим секторима, као и брзина опоравака европских привреда”, наводе аутори  КМ.

Ефекат пандемије је на тржиште рада почео да се испољава постепено, и то најпре на неформалном тржишту и ту је највећи део изгубљених послова. Због велике флексибилности овог сегмента тржишта радне снаге процењује се да је након укидања ванредног стања знатан део људи поново почео да ради, а тај тренд оправка неформалног тржишта ће се наставити и у наредним месецима.

Аутори „Монитора” очекују да ће у преосталом делу године зараде у јавном сектору остати непромењене, док ће зараде у приватном сектору имати благи пад. Пад зарада у приватном сектору ће бити првенствено последица тога да је знатан део запослених током другог квартала примао само минималац. У другом делу године очекују ће се зараде у приватном сектору углавном вратити на преткризни ниво, јер ће се прилагођавање на тржишту рада већим делом остварити кроз смањење запослености, а мањим делом кроз смањење зарада.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.