Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Центар за туристе у Барокној капији

Обнова дела југоисточног бедема на Београдској тврђави годинама препуштеног пропадању открила средњовековни бедем који ће бити видљив публици када следећег месеца радови буду окончани
Комплекс Сахат и Барокне капије са Сахат кулом (Фото Д. Мучибабић)

Први експонат будуће галерије Београдске тврђаве могао би да буде средњовековни бедем који упркос свом имену крије доказе да је тај простор био настањен људима још у праисторији. То је прва потврда о континуираном насељавању и Горњег града тврђаве, а налази попут костију и шкољки откривени су захваљујући обнови југоисточног бедема са двема капијама, Сахат и Барокном.

Реконструкција и доградња тог комплекса требало би да буду окончани следећег месеца, када ће Београђани и њихови гости добити визиторски центар у просторијама Барокне капије, која је због оштећења годинама била затворена. Осим тога, на крову Барокне и Сахат капије формиран је плато – својеврстан видиковац са којег поглед пуца на цео овај споменик културе од изузетног значаја, на град и реке. Тај видиковац, са којег ће моћи да се уђе у Сахат кулу, на једном свом делу имаће зелени кров који је оградом одвојен од видиковца доступног посетиоцима.

– Плато је ограђен заштитном оградом висине од 80 до 100 центиметара која је повучена од ивице бедема да би се што мање сагледавао и нарушавао изворни изглед простора. На платоу ће бити стаклене лантерне – истиче др Марина Павловић, архитекта и помоћник директора градског Завода за заштиту споменика културе, која је израдила пројекат обнове комплекса Сахат и Барокне капије, које пресеца средњовековни бедем.

Заштитном плочом покривен је свод пролаза Сахат капије и простор који се налази између Сахат и Барокне капије. На тај начин формирана је просторија површине око 48 квадратних метара и висине од око шест метара. У њу се улази из једне од двеју бочних просторија Барокне капије.

– С обзиром на велику висину, предвиђена је израда галерије над једним делом просторије, од лаке челичне конструкције. Обновом новодобијених просторија предвиђено је њихово прикључивање галерији Београдске тврђаве, која је била у Барокној капији, формирањем отвора испод зоне темеља средњовековног бедема, који је откривен 2003. Зидови капија су рестаурисани, а постојећи подови су задржани – објашњава Павловићева.

Барокна капија је до 1987. године била зазидана и ван функције. Обновом из 1989. године формирана је галерија Београдске тврђаве коју су чиниле три просторије, централни пролаз капије и две мање бочне, површине од око 187 квадратних метара. Тада, како каже Павловићева, галерија није заштићена од атмосферских утицаја, тако да је временом обновљени простор пропао. Према пројекту заштите од влаге који је израдио градски Завод за заштиту споменика културе, пре 17 година уклоњен је земљани насип изнад капија.

– Тада је откривено да бочне просторије Сахат капије, за које се сматрало да су урушене, заправо никада нису ни биле изграђене, иако унутар пролаза капије постоје отвори за врата и прозоре. Над једним делом простора подигнута је привремена надстрешница, док је други остао без заштите. Привремена надстрешница стајала је све до прошле године, а простор у капијама за то време је рапидно пропао, поготово галерија Београдске тврђаве – истиче Павловићева.

У обнову тог комплекса инвеститор Јавно предузеће „Београдска тврђава” уложило је око 43,5 милиона динара без ПДВ-а. Главни извођач радова, који су почели крајем прошле године, јесте фирма „Кото”.

Интервенисали и деспот Стефан и аустријска артиљерија

Сахат капија представља главни улаз у Горњи град Београдске тврђаве из правца Кнез Михаилове улице и Улице Васе Чарапића. Изграђена је у оквиру југоисточног бедема Горњег града, који је од времена свог настанка у средњем веку па до последње реконструкције тврђаве изведене у 18. веку услед многих интервенција потпуно трансформисан.

Комплекс Сахат капије чине две капије − Барокна и Сахат − које су у непосредној близини и повезане мањом бочном просторијом. Комплексу припада и Сахат кула изграђена на спољној страни бедема изнад пролаза Сахат капије. Сва три објекта пресеца средњовековни бедем, чији очувани делови на овом потезу чине такође значајан део комплекса, као и Корнаров бедем, који је у време реконструкције тврђаве крајем 17. и почетком 18. века изграђен испред средњовековног зида.

Сахат капија сведочи о различитим фазама грађења. Досадашња истраживања указују на то да је први пролаз кроз средњовековни бедем из прве половине 15. века, односно из времена владавине деспота Стефана Лазаревића, на месту данашње капије пробијен када су Аустријанци освојили тврђаву 1688. године, каже др Марина Павловић.

Две године касније Турци заузимају тврђаву и зидају пролаз Сахат капије.

У оквиру велике барокне реконструкције (1717–1739) Аустријанци су пробили Барокну капију поред Сахат капије. Њен положај није се уклапао у ново решење бастионе артиљеријске фортификације југоисточног фронта, са симетрично постављеним бастионима и главном улазном капијом на средини. Зато је формиран нови улаз у Горњи град, односно изграђена је Барокна капија од опеке и засвођена полуобличастим сводом.

− У последњој великој реконструкцији тврђаве, после поновног преласка под турску власт, после 1740. године, Барокна капија је зазидана, а у функцију је враћена стара Сахат капија, изнад које је подигнута кула са сатом по којој је и капија добила данашњи назив. Крајем 19. и у првој деценији 20. века на простору бедема подигнуте су три помоћне стражарске кућице српске војске – истиче Павловићева.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

miami
Treba napomenuti da za vreme vladavine zamenice gradonacelnice Radmile Hrustanovic, rodjene u Sarajevu, su dodati orijetalni vrhovi na sve prolaze i kapije, iako nikad tu nisu bili. To ukljucuje i Baroknu kapiju. Zamolio bih gradsku vlast da ukloni te turcizme, jer tu nikada nisu bili. Hvala
Kroni
Iskreno, republički i naročito gradski zavod za zaštitu spomenika izgubili su kredibilitet i poverenje. Oni sami evaluiraju svoje uspehe, i uspeh izjednačavaju sa smernicama koje sami zadaju, a koje su često vrlo nestručne. Npr. nestručna zamena kamena na Meštrovićevoj francuskoj, skandalozna obnova česme Mehmed paše Sokolovića nakon koje je preprečen vidik a od parka napravljeno ruglo, estetski fatalno širenje staza na velikom Kalemegdanu.
Божа
Сахат Кула ме подсећа на светионик.
Милош В.
Замолио бих новинаре Политике да посете Планетаријум на Калемегдану; имаћете довољно пропадања, запуштености и немара за неколико чланака. Уз то, град даје количину новца довољну тек да планетаријум опстаје, док су ове године и та средства ускраћена. Људи немају новца да реше цев која је пукла, да не говоримо о томе што не постоје адекватни модерни телескопи за панорамско гледање града!
Бранислав Станојловић
Докле ћете бре да трабуњате о "средњем веку" у нашим крајевима? Нисмо као запад пали у варваризам, па није било мрачних, па стога ни средњих векова!
Саша Микић
Јесте ли и ви прескочили средње године и директно ускочили у старије? Средњи век је добио назив зато што долази после старог, а пре новог века. То шта се догађало у то доба у неким деловима света не значи да је било исто свуда.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.