Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
СРБИЈУ СУ И У ПРОШЛОСТИ ПОГАЂАЛЕ ЕПИДЕМИЈЕ

Од куге до великих богиња

Најсмртоноснија је била епидемија тифуса из 1915, која је однела више живота него Церска и Колубарска битка заједно, а најпознатија – вариоле вере из 1972. године
Заустављању епидемије вариоле вере 1972. године допринеле су енергичне мере и дисциплина: за само месец дана вакцинисано је целокупно становништво тадашње Југославије (Фотодокументација „Политике”)

Уместо одмора и одласка на море, већина грађана Србије овог лета остала је код куће, забринута за своје и здравље својих најближих. Вирус корона, који нам је толико променио животе, сваког дана односи жртве, па се многи питају има ли свему овоме краја.

Пандемија ковида 19 није ни прва ни последња која је погодила нашу земљу. Тако је, пре 105 година, током ратне 1915. Србију погодила епидемија тифуса, која је однела више живота него Церска и Колубарска битка заједно. Епидемија је букнула крајем 1914, и то, по свој прилици, прво међу заробљеним аустроугарским војницима, са којих се брзо пренела на нашу војску и становништво. Осим ратних околности, њеном ширењу допринели су лоша организација санитетске службе, мали број лекара, као и навике становника. Епидемија је трајала око шест месеци, а заустављена је уз велику помоћ мисија из иностранства које су стигле у нашу земљу. Према званичним подацима, од епидемије тифуса од децембра 1914. до маја 1915. године умрла су 56.472 војника. Тачан број цивилних жртава није утврђен, али се претпоставља да их је било између 130.000 и 150.000, док је укупно око пола милиона људи оболело. Због тога је доктор Вилијам Хантер, члан британске санитетске мисије, рекао да је ова „епидемија најизненаднија по пореклу, најбржа по току, највећа у интензитету, а најбоље заустављена од свих познатих оваквих епидемија у историји”.

Тих месеци Србију је посетио и познати амерички новинар Џон Рид, који је оставио потресна сведочанства. Видећи сцене масовног умирања због рата и болести, он је записао: „Изгледало је да ова бујна и плодна земља не садржи ништа осим смрти и помена на смрт.” Рид је оставио и једно занимљиво запажање, које су делили и други путници из иностранства. Наиме, он се дивио нашој храбрости, гостољубивости и честитости, али је приметио и непросвећеност, лоше хигијенске навике, па и отпор према мерама предузетим ради спречавања заразе: „Ту је кључ става према санитетским мерама, они их не разумеју, немају ни најмању идеју шта значе, то је нешто модерно, нешто европски, нешто што цивилизовани свет употребљава да спречи болештине – јер их се плаши.” Ипак, захваљујући предузетим мерама, епидемија је крајем маја била заустављена. И док је тифус погодио Србију, а заобишао остале земље у којима је готово био искорењен, епидемија шпанске грознице, која је крајем рата 1918. опустошила цео свет и однела више од 40 милиона живота, у Србији је, на срећу, имала нешто блажи интензитет.

Наравно, епидемија је било и раније, а заразна болест која је вековима уливала највећи страх и односила највише жртава била је куга. Било је неколико великих епидемија „црне смрти” у Европи, од којих је највећа била 1347–1348. године. Она је прво букнула у Азији, одакле су је на својим бродовима трговци из Ђенове први донели у Европу. Током 1348. куга се толико проширила да је, према неким проценама, однела око 25 милиона живота, што је чинило око трећину европске популације. „Црна смрт” се осетила и у нашим крајевима, где је вероватно стигла преко трговаца из Дубровника, Котора и Солуна. Верује се, мада то до данас није научно потврђено, да је у страху од заразе цар Душан своју породицу, а међу њима и царицу Јелену, склонио на Свету гору, чиме је прекршио правило да женска нога не може крочити на ово полуострво.

Куга је и наредних векова пустошила Европу, али је у 18. и 19. веку у највећој мери сузбијена, а последња велика епидемија избила је 1795. у Иригу и позната је као „иришка куга”. Она је у Срем стигла из Османског царства, а донели су је турски војници и трговци. Остало је забележено да је прва жртва у Иригу била извесна Анђелија Кузмановић, која се заразила на сахрани своје сестре. Болест се убрзо раширила и за шест месеци однела 2.548 живота, што је чинило више од половине становника Ирига. Аустријске власти су предузеле веома енергичне мере да заразу зауставе, а бекство из подигнутих карантина кажњавало се смрћу.

Иначе, у страху од заразних болести, а пре свега куге која је у 18. и 19. веку још увелико харала Турском, власти Аустријске царевине су 1730. године у Земуну, на месту данашњег градског парка, подигле велики „контумац” (карантин). У њему су морали боравити сви који су прелазили у Аустријску царевину, тако да су кроз њега прошли и Карађорђе, кнез Милош, прота Матеја, Вук Караџић и друге знамените личности наше историје. Карантин је био опасан зидом и окружен стражом. У њему се боравило од три до пет недеља, после чега се добијала санитетска дозвола са којом се могло даље путовати. Тек 1872. године карантин је био укинут, чему је допринело стварање самосталне Србије. Иначе, ваља напоменути да су власти Кнежевине Србије, нарочито после добијања аутономије, предузимале мере да побољшају здравствени систем и спрече ширење заразних болести. Тако је кнез Милош 1836. и 1837. године предузео енергичне мере да спречи ширење куге, која је избила у другим деловима Османског царства, а које су дале веома добре резултате.

Не треба заборавити да нас ни у ближој прошлости, у време постојања СФРЈ, епидемије нису заобилазиле. Најпознатија од њих била је епидемија великих богиња која је избила у фебруару 1972. и трајала до маја исте године. Епидемију је у Југославију донео Ибрахим Хоти из села Дањане код Ђаковице, и то током боравка на хаџилуку у Саудијској Арабији и Ираку. Са Косова болест се проширила у друге делове земље, укључујући и Београд, где је из Новог Пазара био превезен учитељ Латиф Мумџић, који је ускоро преминуо, а да лекари нису препознали од чега је боловао. Према званичним подацима, вариола вера је у Југославији однела 40 живота, а од ње је оболело 175 људи. Њеном заустављању допринеле су енергичне мере, добро организован здравствени систем, као и дисциплина становништва, али пре свега вакцинација, јер је за само месец дана вакцинисано целокупно становништво тадашње Југославије.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bambi
A sta cemo sa vernicima kada je u pitanju vakcinisanje. Oni izbegavaju vakcinisanje, vestacku oplodnju, redovno skolsko vakcinisanje dece, transplataciju, transfuziju, sta cemo sa njima?
zoran stokic
Prvi je stigao holandski hirurg Arijus van Tinhoven sa svojom ekipom, danski tim na čelu s doktorom Vilijamom Teodorom Melgardom, poljski supružnici Hana i Ludvik Hiršveld, francuski pukovnik infektolog doktor Kolet, dobrovoljne bolničarke iz Škotske, Rusije, SAD, Francuske... Mnogi od njih zauvek su ostali u Valjevu i sahranjeni su zajedno sa svojim pacijentima. Trebalo bi da bude opšte poznato (a nije!) - Epidemiolog dr Hanter (misije engleske vlade) - nas je tada spasao od izumiranja!
Божидар Анђелковић
Потврђен je први случај бубонске куге у Колораду, јавља "Денвер пост". Неименовани мушкарац заражен је неколико дана пошто је овај вирус пронађен у крви веверице. "Денвер пост" наводи да је мушкарац заражен кугом у међувремену излечен. Вирус куге пренеле су му заражене веверице. Локалне власти упозориле су грађане да се уздрже од храњења глодара, наводећи међутим да се овај вирус не преноси лако.
za Bozidara Andjelkovica
Imate dvije mogucnosti. Da zavrsite medicinu ili da pitate nekoga ko je ljekar. Yersinia pestis, gram pozitivna bakterija. To je uzrocnik kuge.
Божидар Анђелковић
ИСПРАВКА "Денвер пост" је погрешио! Бубонску кугу не преноси вирус, већ бактерија Yersinia pestis.
Pera
Isti scenario istih scenarista igrokazivan preko istih sredstava agitpropa.
Miki
Za само месец дана вакцинисано целокупно становништво тадашње Југославије. Šta kaže anti vac raja na ovo?
Боривоје Банковић
Није суштина у томе да ли је 1972. било вакцине или не, већ у реду, дисциплини и организацији. Тадашњи председник се није појављивао трипут дневно на телевизији да нам држи медицинска предавања, мере које су уведене су спровођене доследно и одлучно. А мислим и да сви добро знамо шта би било с неким коме би у оно време пало на памет да шири панику или да не поступа по упутствима. Епидемија вариоле је школски пример успешеног управљања кризом, а ово данас је пример како то не треба да буде.
ZIdar
Prof. je 100% u pravu. Da vidmo, pandemija je epidemija na svetskom nivou. Znaci, epidemija je kad bude10% razbolelih, oko 600,000 za Srbiju. Od tog broje umre 12%. ili nesto vise od 70,000. Daleko smo mi i od epidemije i pandemije. Da nije napravljena panika, mozda ne bi ni znali da nas ke posetila korona.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.