Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Помен жртвама Олује 5. августа

Црква Светог Марка у Београду (Фото Н. Марјановић)

Помен жртвама хрватске војно-полицијске акције „Олуја” биће одржан 5. августа 2020. у 11 сати у цркви Светог Марка у Београду као и у многим местима широм Србије, најавио је данас Комесаријат за избеглице и миграције.

У саопштењу се наводи да је то „дан за сећање и тугу, за парастосе и паљење свећа и туговање за више од 1.700 погинулих и несталих, од којих се за 770 ни дан данас не зна шта се са њима десило и где им је гроб”.

Додаје се да упркос томе што Срби у Хрватској данас имају и своје представнике у Влади и Сабору, још има отворених питања, није обновљена уништена имовина и нити враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима.

Како се наводи, Хрватска није спровела ни Уставни закон о правима националних мањина којим се Србима гарантује пропорционална заступљеност и запошљавање у органима државне управе, полицији, правосуђу и другим јавним институцијама, нису исплаћене пензије.

„И после четврт века, није се много одмакло у успостављању климе поверења пре свега због чињенице да се Србима протераним из Хрватске ни после толико година не признају њихова имовинска и друга права, а онај мали број њих који се вратио, живи у атмосфери националне нетрпељивости”, истакао је Комесаријат, преноси бета.

Комесаријат за избеглице и миграције захвалио је донаторима и међународним организацијама на средствима за стамбено збрињавање избеглица, али напомиње да се не смеју заборавити нерешена отворена питања која отежавају трајна решења за избегличку популацију, као и потребе више од 200.000 интерно расељених са Косова и Метохије.

„Република Србија сматра да наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији има висок приоритет, као и остале активности које воде решавању избегличких проблема. У том смислу очекујемо даљу подршку међународне заједнице”, наводи се у саопштењу.

Подсећа се да је у Србији збринуто током акције „Олуја” 250.000 избеглица из Книна и других места, односно током ратова '90-тих скоро 618.000 Срба из Хрватске и БиХ, и више од 200.000 интерно расељених са Косова и Метохије 1999.

Србија је најпре прихватила више од 60.000 људи у 700 колективних центара, који су данас сви осим једног затворени, да би током година стамбено збринула 22.330 породица и економски оснажила додатних 21.000 породица, из буџета државе и донаторских средстава, наводи се у саопштењу Комесаријата.

Кроз Регионални стамбени програм, до сада је у Србији збринуто више од 5.000 породица, завршене су зграде у 33 локалне самоуправе а градилишта су отворена у још 20 општина и градова, саопштио је Комесаријат.

„Усељен је 1.361 стан, додељено 1.865 пакета грађевинског материјала, изграђено 290 монтажних кућа и купљена 1.344 сеоска домаћинства за избеглице из БиХ и Хрватске”, наводи се у саопштењу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.