Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срце мимо правила

Чуда су ипак могућа (Фото Јанина Болдирева)

Неименовани 45-годишњи Парижанин успешно се опоравља од срчаног удара, не знајући да су дословно минути недостајали да то његово срце сада куца у туђим грудима, а да он буде покојни.

Када престаје живот, када наступа смрт? У филозофској сфери ово питање може да лебди без одговора, али у медицини – претпоставка је – искључено је колебање око танане границе, јер повратка са „оне” стране нема. Чуда се, међутим, ипак догађају. „Према свим доступним знањима и стручној литератури, код сваког чије је срце стало и потом масирано дуже од 30 минута без резултата највероватније је наступила мождана смрт. Али, морамо да прихватимо да постоје изузеци... Апсолутних правила у овој области нема.” 

Професор Ален Тенејон, један од водећих француских стручњака за трансплантацију органа и експерт при владиној агенцији за биомедицину, није могао да понуди другачије објашњење, осим цитираног, за случај који је прошле недеље обелоданио париски „Монд”, а потом о њему известили светски медији. Пацијент, проглашен мртвим после срчаног напада и једноипочасовних покушаја реанимације, оживео је на хируршком столу непосредно пре почетка операције узимања његових органа за трансплантацију.

Све ово збило се још у јануару, у париској универзитетској кардиолошкој клиници „Пити Салпетриер”, о чему шира јавност не би можда ни сазнала да догађај није послужио као повод за расправу у етичком комитету заједничког управног тела свих државних болница на територији француске престонице.

 Комитет је основан прошле године, када је у девет француских клиника уведен експериментални програм узимања виталних органа од преминулих особа, чим се престанак функције срца непобитно утврди. Операцији се приступа без чекања на друге знаке, за разлику од уобичајене процедуре где је мождана смрт кључни предуслов за почетак захвата на преминулом.

Растуће потребе за трансплантацијом, предуге листе чекања и велики број пацијената који умру не дочекавши свој ред наметнули су другачији темпо, али и неизбежне дилеме. Наравно, начелна поставка је непромењена. Покушај да се продужи живот болеснику коме је неопходно ново срце или нова јетра никако не сме да доведе у питање напоре да се помогне потенцијалном даваоцу. Све остало личило би на „убиство донора” на шта упозоравају љутити заступници „права на живот” и противници оваквих трансплантација са обе стране Атлантика.

Уистину, сива зона је изгледа нешто са чим се мора рачунати. И дебата у етичком комитету, судећи према извештају објављеном на веб-сајту здравствене администрације Париза, окончана је закључком да када је о реанимацији реч остаје отворено питање критеријума, односно момента одлуке да се поступак прекине. Другим речима, и зна се и никад се не зна када више не постоје шансе.

На том експертском скупу чули су се примери враћања у живот „дефинитивно мртвих” пацијената, захваљујући продуженој реанимацији знатно преко уобичајеног времена. То јесу изузеци, али чињеница је да се јављају, изнели су стручњаци забринути због могућих последица постојећих недовољно прецизних правила, известио је лондонски „Индипендент” позивајући се на „Монд”.

И срећни Парижанин свој други живот дугује чињеници да је покушај реанимације трајао двоструко дуже него по протоколу, читавих 90 минута, и то само зато што хирург одређен за операцију вађења органа није одмах био слободан, већ су га чекали. А када је оператор ушао у салу и скалпел принео грудима „преминулог”, начинивши први рез, пацијент је почео да дише, зенице су му се рашириле и реаговао је на бол. Онда је и срце почело да куца.

Д. Д.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.