Још нема оптужница за злочине у „Олуји”

Постоји више сведока злочина хрватске војске над цивилима на Петровачкој цести 7. августа и у Сводни 8. августа 1995. године, као и документа која терете непосредне извршиоце напада. Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије има довољно доказа у погледу идентитета пилота који су извршили ватрена дејства на колоне цивила. Како сазнајемо, формирана су два предмета и одређени су тимови за истраге ова два ратна злочина против цивилног становништва, али оптужнице још нису подигнуте.

Неколико представника највишег државног и војног врха Хрватске из 1995. године избегло је кривичну одговорност и суд историје природном смрћу. Поводом 25 година од злочиначке акције „Олуја”, представници Фонда за хуманитарно право саопштили су јуче да Србија и Хрватска имају правну и моралну обавезу да промене однос према наслеђу злочина почињених током „Олује”, као и да конкретним делима покажу да брига о жртвама и процесуирање одговорних за ратне злочине представљају стуб будућег помирења.

„Ни након 25 година, правда за жртве почињених злодела још није достигнута, за шта одговорност сносе и институције Хрватске и институције Србије. Док се у Хрватској годишњице прослављају, игноришући злочине извршене у току и након операције ’Олуја’, у Србији се на државним обележавањима жртве ’Олује’ злоупотребљавају у политичке сврхе”, наводи се у саопштењу фонда.

Подсећају да је операција „Олуја” довела до расељавања више од 200.000 Срба, а да су током и непосредно након акције забележени бројни случајеви пљачке и уништавања имовине Срба. Цивили српске националности који су остали у својим селима, већином старији људи, били су изложени бруталном поступању војника и полицајаца. Према подацима Хрватског хелсиншког одбора за људска права, до краја 1995. године око 400 људи убијено је у својим кућама.

Пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију 2008. године за злочине над српским становништвом у „Олуји” оптужени су Анте Готовина, заповедник Зборног подручја Хрватске војске Сплит и главни оперативни заповедник операције „Олуја” у јужном делу подручја Крајина, затим Иван Чермак, заповедник Зборног места Книн и Младен Маркач, заповедник Специјалне полиције МУП-а Републике Хрватске. Првостепеном пресудом из 2011. године, Готовина и Чермак су осуђени на 24 и 18 година затвора док је Маркач ослобођен, да би жалбеном пресудом наредне године, Готовина и Чермак били ослобођени од кривичне одговорности.

Преживели и породице убијених и несталих током „Олује” невидљиве су жртве за институције Хрватске и Србије. Било да данас живе у Хрватској или Србији, они немају никакву материјалну, здравствену ни психосоцијалну подршку институција. До данас им није признат статус цивилних жртава рата.