Четвртак, 19.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Још нема оптужница за злочине у „Олуји”

Ни након 25 година, правда за жртве почињених злодела још није достигнута
Срби напуштају своје домове у Хрватској 1995. (Фото EPA/ Sergei Kuznetsov)

Постоји више сведока злочина хрватске војске над цивилима на Петровачкој цести 7. августа и у Сводни 8. августа 1995. године, као и документа која терете непосредне извршиоце напада. Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије има довољно доказа у погледу идентитета пилота који су извршили ватрена дејства на колоне цивила. Како сазнајемо, формирана су два предмета и одређени су тимови за истраге ова два ратна злочина против цивилног становништва, али оптужнице још нису подигнуте.

Неколико представника највишег државног и војног врха Хрватске из 1995. године избегло је кривичну одговорност и суд историје природном смрћу. Поводом 25 година од злочиначке акције „Олуја”, представници Фонда за хуманитарно право саопштили су јуче да Србија и Хрватска имају правну и моралну обавезу да промене однос према наслеђу злочина почињених током „Олује”, као и да конкретним делима покажу да брига о жртвама и процесуирање одговорних за ратне злочине представљају стуб будућег помирења.

„Ни након 25 година, правда за жртве почињених злодела још није достигнута, за шта одговорност сносе и институције Хрватске и институције Србије. Док се у Хрватској годишњице прослављају, игноришући злочине извршене у току и након операције ’Олуја’, у Србији се на државним обележавањима жртве ’Олује’ злоупотребљавају у политичке сврхе”, наводи се у саопштењу фонда.

Подсећају да је операција „Олуја” довела до расељавања више од 200.000 Срба, а да су током и непосредно након акције забележени бројни случајеви пљачке и уништавања имовине Срба. Цивили српске националности који су остали у својим селима, већином старији људи, били су изложени бруталном поступању војника и полицајаца. Према подацима Хрватског хелсиншког одбора за људска права, до краја 1995. године око 400 људи убијено је у својим кућама.

Пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију 2008. године за злочине над српским становништвом у „Олуји” оптужени су Анте Готовина, заповедник Зборног подручја Хрватске војске Сплит и главни оперативни заповедник операције „Олуја” у јужном делу подручја Крајина, затим Иван Чермак, заповедник Зборног места Книн и Младен Маркач, заповедник Специјалне полиције МУП-а Републике Хрватске. Првостепеном пресудом из 2011. године, Готовина и Чермак су осуђени на 24 и 18 година затвора док је Маркач ослобођен, да би жалбеном пресудом наредне године, Готовина и Чермак били ослобођени од кривичне одговорности.

Преживели и породице убијених и несталих током „Олује” невидљиве су жртве за институције Хрватске и Србије. Било да данас живе у Хрватској или Србији, они немају никакву материјалну, здравствену ни психосоцијалну подршку институција. До данас им није признат статус цивилних жртава рата.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DC
Lako se zagube takve stvari na ovim prostorima!?!
Jovan
A ko je to u stanju da podigne optuznicu ?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.