Страх од отпуштања већи од приказаног у истраживањима

Већина грађана Србије се изгледа не плаши да ће изгубити посао. Тако барем показује истраживање регионалне агенције за истраживање тржишта Валикон, по којем је страх од губитка посла навело само 11 одсто грађана који су учествовали у анализи, док је забринутост за економију изразила тек трећина њих. И пре званичне најаве пакета помоћи за привреду, економске мере као одговарајуће оценила је већина, тачније 55 одсто грађана.

Ипак, иако су параметри који се односе на економске аспекте задовољавајући за већину грађана, 43 одсто њих каже да је њихова финансијска ситуација лошија него пре пола године, док око 30 одсто грађана очекује погоршање у наступајућем периоду.

У извештају се наводи и обим потрошње и како се финансијска ситуација рефлектује на њега, па тако 57 одсто грађана потрошњу оцењује као непромењену, док свега девет процената њих истиче да се њихов обим потрошње повећао у претходно пола године.

Прогнозе домаћих економиста и аналитичара који прате кретања на тржишту рада показују да би Србија са незапосленошћу могла да се врати на стање од пре десетак година, поготово уколико послодавци одлуче да им се више исплати да отпусте раднике него да користи економске мере подршке. Због тога ове податке из истраживања, како подсећа Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, увек треба узимати с резервом, јер је страх од губитка радног места у Србији далеко већи него што то показују било које анализе.

– Мислим да је овде највише реч о радницима који су запослени у оним предузећима која су добила помоћ, јер се држава већ обавезала на то да ће им обезбедити финансијску подршку под условом да до краја године не отпусте више од десет одсто запослених. То је реалан страх међу запосленима који раде у таквим предузећима, што се, претпостављам, рефлектовало и на ово истраживање. А страх од отпуштања је свакако већи међу онима чије фирме нису добиле помоћ, а ту причамо о милион и нешто људи – подсећа Вуковић и додаје да многи сектори већ сада не функционишу како треба, па су и радна места радника угрожена.

– Међу њима су хотелијери, радници у туризму и угоститељству, а ту је и друмски саобраћај, тако да бих податак да само трећина грађана изражава забринутост за економију прихватио са великом задршком – сматра он.

Томе у прилог иду и актуелне обуке за тржиште рада. Надлежни напомињу да све више опада заинтересованост за угоститељске курсеве, док су све траженији, рецимо, течајеви за негу лица и тела. Према подацима Националне службе за запошљавање, потреба за лекарима и медицинским сестрама не опада, као ни за неговатељицама и социјалним радницима. За посао не треба да се брину ни машински и грађевински инжењери, бравари, заваривачи...

Да је раст незапослености у Србији ублажен, али и одложен, програмом исплате минималних зарада, сматра и Милојко Арсић, проф. Економског факултета у Београду, који је недавно подсетио на то да због исплате тих зарада од стране државе чак и они послодавци код којих је дошло до потпуног прекида обављања активности у периоду ванредног стања нису масовније отпуштали раднике. Зато се снажнији раст незапослености очекује тек после истека периода исплате, подсетио је Арсић.