Мамци букове прашуме

Скривена од очију знатижељника, чувана од секира и моторних тестера, на Мојстирско-драшким планинама живи свој живот једна од последњих букових прашума у Србији. Ту се још увек шепури у љубавном заносу велики тетреб, свој дом ту има и мрки медвед, док се у Ибру праћакају липљан и младица.

Мојстирско-драшке планине налазе се на крајњем североисточном делу Проклетија, на територији општине Тутин.

О томе како „oдавде све одлази, кубици и кубици дрвета, каце сира и кајмака, балони првокласне ракије од дивљих крушака, а највише људи”, писала је још пре десет година „Политика”.

Густе шуме испресецане су бројним пространим пашњацима. Посебну природну лепоту представљају шумовити планински масив познат под називом Понор и клисура реке Ибар. Насеље Мојстир чине два села, Источни и Западни Мојстир, које дели локална Мојстирска река, притока Ибра.

– Мојстирско-драшке планине кречњачки су блок издигнут изнад Метохијске котлине на коме се тектонски процеси према геолошким одликама могу пратити до краја јуре. Предеони оквир са дубоким долинама и високим планинским врховима указује на врло сложен рељеф. Простор се издваја јединственим комплексом станишта ретких и угрожених врста дивље флоре и фауне од националног и међународног значаја – наводи се у Студији заштите Парка природе „Мојстирско-драшке планине” на 10.822,36 хектара, коју је Завод за заштиту природе доставио 2018. године надлежном министарству.

Ревизијом заштите раније проглашених природних добара у оквиру парка су строги природни резервати „Белег”, „Поглед” и „Каљавица”.

Широј јавности готово непозната „Каљавица” заштићена је још 1954. године (15 ха), и на њој мешовита састојина смрече, јеле и мезијске букве прашумског типа са већим бројем стабала великих димензија (прсног пречника преко 1,5 м). Као таква, једна је од последњих остатака шуме прашумске структуре код нас, наглашавају стручњаци завода.

Године 1980. заштићен је „Поглед” (16,95 ха). У строгом резервату природе налази се шума бора кривуља, значајног зато што у густом засаду, успешно зауставља снежне лавине и бујице, добро везује земљиште и спречава ерозију.

Строги резерват „Белег” такође је заштићен 1980, на 10,5 ха. Овде се налази шума бора молике коме друштво праве смрче.

У парку природе регистровано је присуство преко 700 биљних врста.

– Једну од највећих вредности овог подручја чине шуме смрче, јеле и букве, најраспрострањеније шумске заједнице – наводе стручњаци завода.

У време Краљевине Југославије постојала је жичара, прва у овом делу Србије, којом су трупци спуштани до Ибра, а одатле сплавовима према Косовској Митровици.

Посебну карактеристику парка представљају 52 ендемске биљне врсте.

На овим планинским врлетима своје гнездо је свило око 100 врста птица.

Међу њима су велики тетреб и сури орао. Велики тетреб је проглашен за природну реткост јер се процењује да има од 70 до 80 гнездећих парова.

Неке врсте, попут змије планински шарган, овде су присутне на јако малом простору и нигде више у Србији. 

На подручју планина до сада је регистрована најмање 41 врста сисара. Овом броју треба придодати и 12 врста које припадају реду слепих мишева.

Сећате ли се Успаванка, који је 2015. године враћен из резервата на Карпатима, у свој родни крај на Мојстирско-драшким планинама и део је колоније од 20 до 25 законом заштићених мрких медведа која се формира у овом делу Србије.

Успаванко је, пошто су му ловокрадице убиле мајку док је још био беба, са још две сестре, из овог краја 2013. године отпремљен најпре на Палић, а потом у Румунију.

Мојстирско-драшке планине представљају својеврсну туристичку атракцију за љубитеље природе. Земљани сеоски путеви, ливаде и макадам, 2016. године били су мамац за маратонце.

Стићи до њих и данас је изазов који захтева доста енергије, пешачења и воље.

Вероватно је баш у тој неприступачности и тајна њиховог опстанка – па нека тако што дуже и остане.